АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
01.04.2016.
Шабић: ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ ЗНАТНО ЛОШИЈА
Београд -- У области заштите података о личности ситуација је знатно лошија и врло забрињавајућа, изјавио је Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.
ИЗВОР: ТАНЈУГ ПЕТАК, 1.04.2016. | 10:45
Фото: Танјуг
Шабић је то изјавио након што је републичком парламенту послат извештај о раду те институције за 2015. годину." Надлежни државни органи недопустиво мало раде, тачније, готово ништа не раде на нужном, даљем усклађивању правног оквира, посебно Закона о заштити података о личности са европским стандардима, иако смо у том погледу у великој доцњи. Влада је у Акционом плану за Поглавље 23 утврдила да ће нови закон бити донет до краја 2015. године и то на основу модела који је припремио Повереник, али закон није донет", рекао је Шабић.
Шабић констатује да се није чак појавио ни било какав формалан предлог закона, а "радна верзија" Нацрта коју је презентовало Министарство правде скоро да нема додирних тачака са моделом Повереника.
"Дакле, Акциони план за Поглавље 23, усаглашен са ЕУ, прекршили смо и пре него што је Поглавље отворено", навео је Шабић, додајући да је директна последица таквог односа према нормативној уређености заштите података о личности да ниједним законом још увек нису уређене изузетно битне области, попут видео-надзора, биометрије, безбедносне провере, приватног сектора безбедности и другог.
То, према њему, подразумева многе
потенцијалне и реалне ризике повреде права великог броја грађана.
Шабић је рекао да је и у 2015. години настављен континуирани тренд све интензивнијег обраћања грађана и других субјеката Поверенику.
Како је навео, у области слободе приступа информацијама у 2015. Повереник је имао 9.012 предмета, што је за око 3 одсто више у поређењу са 2014., за 17,5 одсто више у односу на 2013. или за 32,8 одсто више него у 2012...
У области заштите података о личности Повереник је у 2015. имао 2.868 предмета, што је за око 8 одсто више у односу на 2014., за око 12 одсто више него у 2013. или за око 46 одсто више него у 2012. години, за око 73 одсто више него у 2011. или чак 37 пута више него у 2009.
"Тај тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију Повереника, али и истовремено извесно представља и потврду великог броја проблема у остваривању права", оцењује Шабић.
Додаје да је, независно од високог процента успешних интервенција Повереника (95,8 одсто) и квалитета његових одлука, забрињавајуће одржавање изузетно високог броја жалби које прима.
Илустрације ради, како наводи Шабић, током 2015. године је у САД по њиховом Закону о слободном приступу информацијама, против њихове савезне администрације, заштита права тражена у 498 случајева, а у Србији је Поверенику, само против републичке администрације, поднета 1.841 жалба.
По броју жалби против републичких органа на првом месту је МУП са 254, следе Министарство пољоприведе са 111, финансија са 109, одбране са 102, правде 81...
Међутим, ако се број жалби упореди са бројем захтева за приступ информацијама, онда је ситуација битно другачија.
Најлошији однос, односно највише проблема са правом јавности да зна, има Министарство правде - 81 жалба на 234 захтева, док је МУП, на пример, поступао по преко 3.000 захтева.
Шабић наводи да посебну пажњу заслужују проблеми у вези са остваривањем права јавности да зна, односно приступом информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима.
То се односи, на шта је Повереник и раније указао, на хроничне проблеме у комуникацији са јавношћу неких државних предузећа, на пример Телекома, Србијагаса, Железница и других, али и на поступке државних органа попут на пример Министарства привреде у случају Железаре Смедерево, пише у саопштењу.
"Овакви проблеми, осим што су у више случајева за последицу имали озбиљне повреде права јавности да зна, имали су и друге непожељне последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је потврдила и лошија оцена земље на Глобалном индексу перцепције корупције", рекао је Шабић.
Додао је да је од великог значаја да се тај тренд заустави, јер би у противном могао чак довести у питање оцену да у области слободе приступа информацијама имамо иреверзибилан, континуиран позитиван процес, закључује се у саопштењу.
|