АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
20.05.2016.
СУФИНАНСИРАЊЕ: ФИНАНСИЈСКА БЕДА ТРЖИШТА ЗНАЊА
МАШИНА * 20.05.2016.
фото: Марина Савић
Иза празних флоскула о "побољшању студентског стандарда и стања у наукама", крију се све тежи услови студирања -- за оне који себи то могу да приуште. Логика "мера штедње" је коначно показала своје право лице у области високог образовања, увођењем нових законских оквира и стратегија "развоја" које предвиђају све већи број суфинансирајућих студената и студенткиња.
У целости преносимо Отворено писмо Студентског покрета Нови Сад студентима Србије које је написано након што је на Филозофском факултету у Новом Саду отказана трибина Материјални положај студентске популације у посттранзиционој Србији.
Колегинице и колеге,
Овим писмом желимо да упозоримо јавност на измене у начину образовања које су на помолу у виду увођења суфинансирања. Вашу обавештеност по том питању сматрамо властитом дужношћу из два кључна разлога: прво, предстојеће измене предвиђају драстичну измену начина финансирања студирања и тиче се свих нас заједно; и друго -- о њему изузев неколико кратких медијских најава није било речи у јавности нити од оних који би требало о томе да нас обавештавају -- државне институције, управе факултета и студентски парламенти. Тема овог писма је требала бити тема отказане трибина на којој је требало да буде речи о предлогу нове реформе образовања. Трибину је практично забранио Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и тиме показао да има образовних установа које отворено спречавају расправу о питањима која се тичу и студената и шире јавности. Зато се обраћамо јавности овим јавним писмом.
Колегинице и колеге, досадашње студирање је далеко од идеалног и представљала подређивање високог образовања тржишту под болоњским системом са циљем стварања "предузетничког универзитета" који ће наводно усмерити ваше студијске програме на отворено тржиште рада. Међутим, драге колегинице и колеге, као што и сами знате, оно што је такав модел произвео није никакво побољшање ни студентског стандарда ни стања у наукама, него катастрофалну незапосленост, финансијску несигурност и у најгорем (или најбољем) случају -- емиграцију из земље.
Колегинице и колеге, према Стратегији развоја и образовања у Србији до 2020. годинепредвиђена је имплементација суфинансирања чије ће увођење само наставити овај исти пут и тиме додати уље на ватру. У Стратегији се наводи како "постојећи систем финансирања високог образовања не решава проблеме ни равноправности у доступности образовања, ни ефикасности студирања, ни квалитета студија, нити подржава студирање у оним областима које су посебно важне за развој привреде и друштва у Републици Србији". Ове недостатке требало би да исправи нови модел тзв. суфинансирања који подразумева расподелу државне и студентске партиципације. То подразумева да ће највећи број студената добити статус суфинансирајућих студената којима део школарине покрива држава, а други део плаћају они сами, уз могућност коришћења субвенционисаних кредита од стране државе.1 Идеја је да се формира линеарна ранг-листа на којој би они најбоље пласирани били буџетски студенти, док се за остале уводи партиципација у школарини чији се износ утврђује у складу са местом које студент заузме на тој ранг-листи (студенти на горњем месту листе плаћали би мању партиципацију, док би они при дну плаћали већу своту новца). На овај начин би требало да се ублажи јаз између "бинарне" поделе на буџетске и самофинансирајуће студенте. Управо то је предвиђено иакционим планом за образовање који је усвојен током 2015. који претходи закону о високом образовању који ће се донети током ове године.
Суфинансирање у том смислу представља измену начина финансирања студија која, за разлику од поделе на буџетске и самофинансирајуће студенте, предвиђа увођење линеарног финансијског рангирања студената сходно њиховој "ефикасности" студирања. Оно предвиђа драстично смањивање буџетских места као и ширење базе студената која ће бити приморана да властите студије плаћа из свог џепа. У систему суфинансирања, само "најбоље" рангирани студенти ће бити потпуно ослобођени школарине, док ће остали плаћати по 10%, 20%, 30% или 90% износа који плаћају самофинансирајући студенти. Влада Републике Србије је већ више пута смањила проценат буџета који се издваја за високо образовање, а овим суфинасирањем ће се готово свим студентима на терет стављати додатно финансирање властитих студија.
Већ је било прилике да чујемо како ће, према изјави министра Вербића, нови закон довести до побољшања положаја већине студената, пре свега у погледу равноправнијег уважавања социјалног статуса студената. Овде треба подсетити на сличне изјаве министра Вербића које често говоре о тобожњој "праведности" и "једнакости", док се залажу за укидање саме могућности опште доступног образовања те тиме доводе у питање и тобожње залагање за бољи положаја самих студената. Оно што и даље остаје нејасно, јесте шта је раније државу спречавало и шта је данас спречава да уведе те погодности и побољша положај студената сада? Није ли очигледно да су такви предлози само покушај да се "купе" студенти, како би лакше прихватили нешто што је вишеструко погубно за њих?
Колегинице и колеге, желимо да вам скренемо пажњу да се управо овим флоскулама одређује ваша будућност. Желимо да вас замолимо да се запитате шта стоји испод празних флоскула и празне реторике о "исправљању неравноправности", "бољем квалитету студирања" те "уважавању социјалног статуса студената", јер иза њих стоји једна јасна логика. На жалост, то је управо иста она логика због које већина нас једва преживљава из месеца у месец и због које су наши услови живота драстично погоршани. У питању је свима нама позната логика такозваних "мера штедње".
Управо унутар законских оквира свака реч о новом улагању у образовање губи сав свој смисао -- јер се улагање фактички смањује, ако не и укида. Суфинансирајућим моделом сасвим се јасно успоставља финансирање које се базира на све мањим издавањима од стране државе, а на штету студената којима се узима и последњи динар зарад намиривања разноразних трошкова који су често недефинисани и нетранспарентни. Такође, доводи се у питање и сáмо схватање образовања, јер се овом "реформом" јасно показује да се високо школство у потпуности подређује економским условима који редефинишу смисао образовања -- посебна финансијска мотивација настоји да се пружи знањима која су наводно конкурентна на тржишту рада. Наратив који се студентима упорно намеће -- да конкуренција и борба на тржишту знања стварају креативне, иновативне и надасве успешне људе -- сада добија и свој одговарајући финансијски модел. Студент бива приморан да следи само сопствени интерес, чиме, се долази до настојања да се на овај или онај начин спрече остали студенти-конкуренти да буду испред нас у тој трци за (све мања) буџетска средства. Тиме се уводе све тежи услови студирања у којима смо уместо кооперативног стварања знања приморани на међусобно супарништво, где вам се ваше најближе колеге представљају као потенцијални трошкови, као конкуренти који вас могу коштати део износа школарине, или чак цео њен износ, у тој свеопштој трци ка дну.
Ово писмо објављујемо у тренутку након републичких и покрајинских избора ради скретања пажње на положај студената који ће свака будућа власт морати да има у виду. Наглашавамо да ћемо се опирати свакој будућој и садашњој комерцијализацији образовања и катастрофалним последицама које је оно имало по наш положај те апелујемо на колегинице и колеге да нам се у тим напорима прикључе ради заједничког побољшања онога што се тиче свих нас заједно, а то је одбрана јавног и опште доступног образовања у Србији данас.
Студенткиње и студенти Новог Сада
----------------------- 1. Тиме би се de facto број стипендија смањио. У случају усвајања овог закона, редуковао би се број буџетских студената. На основу тога би се повећао број студената који би били приморани да узму кредит уместо стипендије која би им раније била одобрена (уз то, подсећамо да се пре две године висина просека са којим се добијала стипендија повећала са 8,5 на 9,0). Очигледно је да се овим мерама постиже само додатно задуживање студената који и овако са не малим тешкоћама отплаћују студије.
|