АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.09.2016.
Фискални савет: РЕЗУЛТАТИ ЗАВИСЕ ОД СРЕЂИВАЊА ЈАВНИХ И ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА
Бета | 05. септембар 2016. 15:57 | Коментара: 0
Фискални савет оценио је да су фискална кретања у првих седам месеци изузетно повољна, а да одрживост тих резултата зависи од решавања проблема јавних и завршетка приватизације државних предузећа
Фискални савет
Фискални савет оценио је данас да су фискална кретања у Србији у првих седам месеци изузетно повољна, због чега би укупан дефицит у овој години могао да износи око два одсто БДП-а, а да одрживост тих резултата зависи од решавања проблема јавних и завршетка приватизације државних предузећа, са чиме се касни се и у 2016. години.
"Упола мањи фискални дефицит у односу на план резултат је изузетно великог раста наплаћених прихода, који ће више него надоместити изостанак свих планираних уштеда на расходима", наводи се у месечном извештају Фискалног савета.
Савет процењује да би укупни приходи буџета у 2016. могли бити остварени у износу који је за чак 110 милијарди динара (2,7 одсто БДП-а) већи у односу на план, док на расходној страни буџета очекују пробијање годишњег плана за око 25 милијарди динара, уз битну промену структуре државне потрошње.
"Добро је то што преко половине прекомерног извршења расхода потиче од економски пожељног убрзања извршења јавних инвестиција, тако да се може рећи да су јавни расходи у овој години начелно под контролом", наводи Фискални савет.
Додају и да неке од главних мера Владе за структурно умањење расхода државе у 2016. години (а тиме и фискалног дефицита) нису дале очекиване резултате, а то се превасходно односи на рационализацију броја запослених у општој држави.
Кад се из фискалних кретања искључе привремени чиниоци, Фискални савет процењује да би дефицит у 2016. био око 2,5 одсто БДП-а, што је, како наводе, права мера дефицита с којим се улази у следећу годину.
Очекивани ниво дефицита у 2016. години, како се додаје, довољан је да се заустави раст учешћа јавног дуга у БДП-у, чиме се отклања непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга.
Према њиховој оцени, охрабрујући фискални резултати у 2016. нису довољан разлог да се прерано одустане од штедње и одговорне фискалне политике.
Фискални савет сматра да је неопходно и у наредним годинама наставити с фискалном консолидацијом и даљим умањивањем дефицита све док се јавни дуг довољно не умањи и удаљи од "опасне зоне", али и напокон отпочети најављиване одлучне реформе јавних предузећа, уз решавање судбине преосталих државних предузећа у процесу приватизације.
Иако су текућа фискална кретања знатно повољнија од очекиваних, оцењују да још увек нису отклоњени највећи ризици по домаће јавне финансије -- нереформисана јавна и државна предузећа (ЕПС, РТБ Бор, Србијагас и друга).
"Упозоравамо да би њихови огромни дугови и лоше пословање могли и у будућности опет пасти на терет грађана и снажно повећати јавни дуг, што би практично поништило досадашње резултате фискалне консолидације", наводи Фисклани савет.
Како наводе, досадашњи учинак у решавању статуса предузећа у приватизацији може се у најбољем случају оценити као половичан, при чему овај процес и у 2016. иде спорије него што је планирано.
"Упркос знатном помаку у решавању статуса предузећа у приватизацији који је остварен током 2015. године, на коначно решење (приватизација или стечај) још увек чека 200 предузећа" наводи Фисклани савет и додаје да у предузећима с нерешеним статусом још увек ради око 45.000 радника, што јасно показује да до сада није решена ни половина проблема.
Нагласили су и да да би се превисоки јавни дуг умањио на одржив ниво потребно је трајно оборити дефицит опште државе на испод 0,5 одсто БДП-а -- за шта су потребне додатне уштеде од око два одсто БДП-а.
|