АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
18.08.2017.
БЛИЦ: СРБИЈИ БИ Е-УПРАВА МОГЛА ДА УШТЕДИ 600 МИЛИОНА ЕВРА ГОДИШЊЕ, У ЕВРОПИ СВЕ ЗАВРШАВАЈУ УЗ ЛИЧНУ КАРТУ И МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН
Танјуг | 18. 08. 2017 - 15:41х
Естонија као један од глобалних лидера у развоју е-управе годишње штеди два одсто бруто домаћег производа (БДП), јер грађани не морају да троше време и новац на прибављање докумената на шалтерима, а у случају Србије то би било равно уштеди од 600 милиона евра.
Фото: М. Метлаш / РАС Србија
Искуства Естоније и предности е-управе представили су данас на округлом столу у организацији НАЛЕД-а, директор и заменик директора естонске Академије е-управе Арво От и Ханес Асток, који захваљујући подршци Програма Уједињених нација за развој бораве у Србији да би помогли новоформираној владиној Канцеларији за ИТ и е-управу.
Све преко личне карте или мобилног телефона
Естонци немају возачке дозволе (осим ако путују у иностранство), здравствене књижице, чак ни картице за попусте у продавницама, будући да се потребни подаци читају са чипа личне карте, навели су они на скупу одржаном у Палати Србија, саопштено је из НАЛЕД-а.
Многи за идентификацију не користе ни личну карту коју је заменио мобилни телефон, тзв. mID, на чију картицу такође могу да стану лични подаци. Телефоном плаћају и потписују документе.
У последњих 15 година ова земља развила је државни портал на којем се налазе сви подаци о градјанима (адреса, некретнине, аутомобил, здравствени картон, образовање? војна служба итд.), преко којег могу да добију све услуге државе.
Када Естонцима истиче пасош, портал шаље већ креиран захтев за обнову. На грађанима је да потврде плаћање и документ стиже на кућну адресу. О безбедности информација брине Агенција за заштиту података и бројни прописи.
Излаз из бирократије - е-управа
- У земљи у којој једна банка годишње одштампа 11 милиона папира, трговински ланац троши 150.000 евра за архивирање документације, а полице институција достижу дужину од неколико десетина километара, једини излаз из бирократије је е-управа - изјавио је члан Управног одбора НАЛЕД-а Војислав Генић и директор за јавни сектор компаније SAP West Balkans.
То је, према његовим речима, један од пет реформских приоритета НАЛЕД-а.
- Пре годину дана основали смо Савез за е-управу у оквиру којег смо окупили 35 компанија из редова ИТ, финансијског, трговинског сектора и локалне самоуправе како бисмо подржали бржи развој е-сервиса у Србији. Савез је са ресорним институцијама осмислио Акциони план за развој електронских система и услуга за градјане и привреду - рекао је Генић.
Додао је да је фокус стављен на популарисање е-документа, унапређење е-потписа и прихватање е-плаћања, који су основни предуслов за развој е-управе као и нових услуга за привреду, попут успостављања електронског регистровања у АПР-у, нових система пријаве пореза и бржег отварања рачуна у банци.
|