АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.09.2017.
ЕкономијаПодаци Завода за статистику показују велику неједнакост у платама грађанаМУШКАРЦИ У СРБИЈИ ЗАРАЂУЈУ 22 ОДСТО ВИШЕ НЕГО ЖЕНЕ
* После завршеног факултета плате мушкараца за скоро 40 одсто веће од плата колегиница * Просечан високообразован мушкарац зарађује око 90.000 динара месечно, а једнако образована жена 65.000 * Мушкарци са средњом школом могу да рачунају на 47.000, а жене на само 37.000 динара * Факултет доноси 1,4 пута већу плату него средња школа и дупло већу него само основна
Упркос снажном јачању динара према евру од почетка године просечна нето плата исплаћена у августу није успела да прескочи границу од 400 евра (износила је 395 евра).
Пише: Милош Обрадовић Београд 27. септембар 2017. 08:01
Фото: ЕПА/ VALDRIN XHEMAJ
Међутим, сам просек не говори пуно о томе каква је структура зарада у Србији, а она одржава велику неједнакост. Према истраживању Горане Крстић и Јелене Жарковић, професорки Економског факултета у Београду, доходовна неједнакост у Србији је највећа у Европи и износи између 38 и 38,6 док је просек у Европској унији 31. Према њиховом истраживању, највећи допринос неједнакости чине разлике у зарадама.
Неки увид у структуру зарада Србије даје полугодишње статистичко истраживање о запосленима и о зарадама запослених које објављује Републички завод за статистику такозвани РАД 1.
Тако је према последњем истраживању ове године обухваћено нешто више од милион запослених са просечном нето платом од 50.337 динара (док је просечна исплаћена зарада за целу Србију у марту износила 47.814 динара).
Неједнакости у зарадама између региона и између полова у Србији су огромне. Запослени у београдском региону, рецимо, примају чак 51 одсто веће плате него запослени у централној Србији. Тако је просечна нето зарада у марту у Београду износила 63.860 динара, док је у Србији јужно од Београда исплаћена просечна нето зарада од 42.201 динар. У Војводини је плата нешто више него у остатку Србије, али далеко нижа него у Београду и износила је 46.992 динара.
Једна од забрињавајућих чињеница које произилазе из овог истраживању су разлике између примања мушкараца и жена.
На целом узорку од нешто преко милион запослених мушкарци су у марту примили примили 22 одсто већу плату него жене - 55.256 према 45.450 динара. Убедљиво највећа разлика је на нивоу високообразованих. Мушкарци запослени са дипломом факултета у марту су примили у просеку чак 89.749 динара, а жене 65.419 динара - разлика од чак 37 процената. Најмања разлика је код запослених са средњом стручном спремом - "свега" 26 одсто.
Да се образовање и у Србији ипак исплати, показује поређење плата према нивоу стручне спреме. Тако је просечна плата запослених са завршеним факултетом 75.000 динара, док је запосленима са средњом школом просечна плата 42.036 динара, а радници са нижом стручном спремом примају још 10.700 динара мање. Ово се поклапа са закључком Горане Крстић да је узрок велике неједнакости у зарадама у ствари образовање. Запослени са факултетом у просеку примају 1,4 пута већу плату него они са средњом школом и више него двоструко већу од оних са само основном школом.
Значајна одступања постоје и између просечних зарада према делатностима. Тако су у марту највишу зараду примили запослени у финансијском сектору, чак 99.351 динар нето, што је 2,6 пута више него у административним и помоћним делатностима где су плате најмање и износе само 38.168 динара. О томе какви су приоритети Србије показују и подаци о исплаћеним зарадама у образовању које су износиле исподпросечних 41.810 динара и у здравству са 43.206 динара.
Највише радника прима око 40.000 динара
Према овом истраживању, зараду у марту није примило 24.058 људи, односно скоро три одсто укупног узорка, који чине само стално запослени (на одређено и неодређено) у предузећима и државним институцијама, али не и код предузетника. Нето плату до 14.557 динара примило је још 27.216 људи. Највећи део запослених, њих 276.716, примило је зараду у распону од 32.000 до 47.000 динара. Занимљиво је да је према овом истраживању скоро 60.000 људи примило нето плату већу од 106.000 динара.
Чијих плата нема у истраживању
Истраживање РЗС-а о структури зарада обухвата само правна лица и државне институције, што значи да нису обухваћени запослени код предузетника и нека мала предузећа. Због овога, истичу у РЗС, циљ овог истраживања није добијање података о стварном броју запослених и износима њихових зарада већ о структури запослених и структури зарада. Ово истраживање не узима у обзир лица која раде на основу уговора о делу или на основу уговора о обављању привремених и повремених послова, којих је према последњој анкети о радној снази скоро четвртина укупно запослених у Србији.
|