АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.10.2017.
Лончар за "Новости": ОДБРАНИЋУ ДРЖАВНО ЗДРАВСТВО
Биљана Радивојевић | 08. октобар 2017. 19:05 | Коментара: 8
Министар здравља: За три године наш здравствени систем биће најбољи у региону Развијамо равномерно све области медицине у читавој Србији
Фото Д. Миловановић
НАЈЛАКШЕ би било да у систем здравства укључимо приватнике. Одавно постоје притисци да се то уради. Али морамо ствари да поставимо на право место: шта хоћемо - државно или приватно здравство. Мој циљ је да се одржи и додатно унапреди државно здравство. То је једини начин да сви, и они који имају новца да плате, и они који немају, могу да се лече. Било би и брже и лакше да приватизујемо здравство. Вероватно бих, када бисмо то дозволили, био "министар херој". Али, колико би грађана остало без једног од основних права - на здравствену заштиту?
У интервјуу, за "Вечерње новости", министар здравља Златибор Лончар, који је био гост наше редакције, каже да је свестан да ће овакав његов став највише критиковати они који су и најзаинтересованији да узму "део колача" из здравствене касе са укупно око две милијарде евра годишње. И поред тога што је та сума мала у односу на то колико кошта лечење, јер се за само један дан у интензивној нези, са терапијом, потроши 1.000 евра по пацијенту.
* Може ли, онда, наш здравствени систем са свега 250 евра по становнику годишње, односно око 120 евра када се одбију издаци за плате око 115.000 запослених, да буде бољи?
- Успели смо да зауставимо пропадање здравства. И кренули смо сигурном линијом да га развијамо. Да се не враћам много у прошлост, али морамо бити свесни да је то тежак посао у систему који је имао забрану специјализација, што је директно значило да ће у догледно време остати без стручног кадра. У нултом тренутку смо то почели да исправљамо. За три године одобрено је више од 4.600 специјализација, али потребно је пет или шест година да се ишколује специјалиста.
Лончар у "Новостима"
* Када ће се у пуном обиму осетити ефекти мера које се предузимају: инвестиција у обнову и изградњу болница, набавку нове опреме и кадровско појачање?
- Овакав систем здравства као бесплатног не постоји скоро нигде осим на Куби. Грађани би тога били много свеснији када би на изласку од лекара добили фактуру, не рачун да плате, него само да виде колико нека интервенција реално кошта. Уверен сам да ће наш здравствени систем, за две до три године, бити најбољи у региону.
* Медицина је све скупља, нови лекови и софистицирана опрема су велика инвестиција и за богате земље. Да ли ми то можемо да пратимо без увођења допунског осигурања какво имају, рецимо, Хрватска и Словенија?
- Морамо да подигнемо наше здравство на виши ниво квалитета услуга. Можда би некад, у будућности, једна од опција била и допунско осигурање, али сада нити је моменат за то, нити се о томе размишља.
* А да ли је опција другачија организација, да се, рецимо, операције катаракте, на које се дуго чека, уместо у више од 40 болница раде у неколико специјализованих центара?
- Концепт концентрисања одређених интервенција у један, или свега неколико центара, није се показао добро. Нећемо правити елитистичке центре, хоћемо да равномерно развијамо здравство у целој Србији. То је за пацијенте комфорније, а и јефтиније. Лакше им је да се лече у својој средини него да долазе у Београд, да се и они и родбина која их посећује додатно излажу трошку за пут.
Следеће године без листи чекања за зрачење
* Ипак, и сами сте увидели да се из унутрашњости многи пацијенти упућују за Београд, више него што је неопходно?
- Да, нарочито крајем недеље и викендом. Први разлог је људски фактор, ако имате тешког пацијента морате да га обиђете и суботом и недељом, онда немате викенд и лакше је послати га за Београд. У неким центрима у унутрашњости немамо довољно обученог кадра, а негде ни сву потребну опрему. То ћемо решити. Најбољи специјалисти из Београда ићи ће у унутрашњост где год треба да помогну и обуче кадар, а купићемо и опрему.
* Какву практичну корист могу да очекују пацијенти од најављеног преласка 168 домова здравља у Србији из надлежности локалне самоуправе на Републику?
- Сада имамо ситуацију да су у истом дворишту болница и дом здравља. Обе установе, како су оснивачи различити, имају своје немедицинске раднике, који у суштини раде исти посао, и могли би да га раде за обе установе. Тако би се смањио број немедицинског кадра и могли бисмо да запослимо више лекара и медицинског особља. Променом надлежности над домовима здравља решио би се бар делимично и недостатак кадра, јер би, рецимо, гинеколози из болнице могли да раде у амбуланти у домовима здравља, а лекари са примарног нивоа да дежурају у болницама. Нема ту никакве политике, промена надлежности је чисто организациона и практична ствар.
* До краја месеца требало би да почну радови у КБЦ "Драгиша Мишовић" и у Дечјој клиници у Тиршовој у оквиру пројекта реконструкције седам клиника и болница у Србији вредног готово 100 милиона евра...
- Биће то највеће сређивање болница у Србији у последњих пола века. Сад све радимо по систему кључ у руке и тако постижемо најнижу цену и зна се на шта је отишао сваки динар. Не мешам се установама у набавке, али инсистирам да цена тога што купују мора бити најнижа у Европи, а имали смо примере да се трошкови за исту опрему од болнице до болнице разликују за читавих 50 одсто.
Лончар: Учествоваћемо у комисији за случај несталих беба
* Изградња четири клиничка центра - у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду - баш се отегла, када ће бити завршен први, онај у Нишу?
- Да, требало је да ти центри већ увелико финкционишу и да размишљамо о њиховој реконструкцији, а на већини радови још нису ни започети. Очекујемо да центар у Нишу буде завршен до краја године.
* Да ли, осим тога да се љутите, имате икакве полуге да италијански конзорцијум који изводи радове натерате да поштује рокове, с обзиром на то да су својевремено склопљени уговори за клиничке центре који не штите интересе Србије?
- Инсистирао сам да Италијани у присуству сведока потпишу да ће завршити КЦ Ниш до маја, априла. Потписали су и - нису га завршили. Сад је рок Нова година. Можемо да тражимо да нам плате пенале за кашњење, али онда се они повлаче и случај предају међународним правосудним институцијама. Какве су наше шансе пред неком међународном арбитражом можемо само да претпоставимо из неких ранијих случајева. Лично у вези с тим нисам оптимиста.
СУВИШНИ ПРЕГЛЕДИ ЗБОГ НОВЦА
* ДА ли смо као пацијенти размажени? У Канади, рецимо, трудница може на два ултразвучна прегледа до порођаја, а код нас кад год хоће.
- Да, и том броју често непотребних прегледа су у великој мери допринели приватници. Једном одете у приватну ординацију, и они вас после тога стално зову, дођите на овај, па на онај преглед. Буквално вас убеђују: вама није добро, вама се очи склапају... А кад одете код њих и потрошите пуно новца, онда вам кажу - ми смо утврдили шта вам је, а сад идите у државно здравство да вас лече.
АМБУЛАНТЕ И СПЕЦИЈАЛИСТИ
* Зашто су амбуланте изгубиле свој некадашњи смисао кад је пацијент ту могао да заврши све, а сада мора на анализе код специјалисте...?
- То је највећим делом последица напретка медицине која на овом степену развоја тражи да свако ради свој посао, а делимично је и последица тога што ми више немамо толико искусних лекара. Некада су нарочито, они у руралним срединама, заправо били породични доктори, па су морали да познају и педијатрију и гинекологију ако треба. Сад изабрани лекар можда и може тачно да постави дијагнозу болести која је у домену специјалисте, али можда није сигуран која терапија би била најбоља. Зато се пацијенти шаљу на анализе и код специјалисте.
ПРОБЛЕМА ИМА, АЛИ ИХ ЕФИКАСНО РЕШАВАМО
ВРАЊЕ
* РАЧУН Здравственог центра Врање блокиран је од маја 2016, директор се сумњичи да је ненаменски потрошио милионе динара...
- Ненаменско трошење новца морају да процесуирају надлежни органи. Министарство је отворило посебан рачун да центар иако у блокади може да ради.
ПОЖАРЕВАЦ
* У ОПШТОЈ болници у Пожаревцу проблем је недостатак кадра...
- Направљени су нови кадровски планови. Није било реално да се кадар одређује према броју кревета, као досад, него по броју услуга. До краја године у целој Србији запослићемо 1.777 медицинских радника.
ВАЉЕВО
* У ВАЉЕВУ недостају дечји хирурзи.
- Проблем је решен. Иду хирурзи из Београда у Ваљевску болницу. Немамо сад другу могућност јер на конкурс за дечјег хирурга у Ваљеву неће нико да се јави, иако на бироу имамо 2.500 лекара и уз посао дајемо и специјализацију.
КРУШЕВАЦ
* У КРУШЕВЦУ је скенер често у квару, кажу да им треба и магнетна резонанца.
- Чим нам установа јави да је апарат у квару пребацујемо новац за поправку. Али, онда се расписује тендер, па стижу жалбе... Постоји административни део који нас успорава, али Крушевац ће добити ту опрему.
|