АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
14.03.2018.
КОНЦЕСИЈА ЗА АЕРОДРОМ "НИКОЛА ТЕСЛА", ТУЖБА И ЋУТАЊЕ ВЛАДЕ
14.03.2018. Аутор текста:
Јелена Д. Петровић
Шта је показала анализа Организације Транспарентност Србија о Закону о јавно-приватном партнерству и концесијама? Најпре - да нема јасних процедура, казни и надзора примене уговора; али и праксу да је ознаком "тајно" могуће од јавности сакрити било шта.
Извор: Н1
То се, испоставиће се, и догодило када је Транспарентност од Владе захтевала део документације о концесији Аеродрома "Никола Тесла".
Већ годину дана Организација Транспарентност Србија од ресорног министарства и Владе тражи увид у Концесиони акт и Студију оправданости за концесију Аеродрома "Никола Тесла". Тек је тужба Управном суду натерала Владу на реакцију.
"И они су нам одговорили тако што су нам рекли да је све то тајна и да не могу ништа да нам дају. Тако да смо ми сада поднели нову тужбу Управном суду", каже Златко Минић из Транспарентности.
Нова тужба са старим захтевом - да се увидом у документацију утврди зашто је држава одабрала баш концесију као модел управљања и које су биле алтернативе.
"Постојала је сигурно могућност, питање је да ли је исплативија, али је постојала могућност да џава сама инвестира у неке додатне садржаје аеродрома, а не да иде на овај вид пословања", рекао је Немања Ненадић.
Зашто су баш све информације строго поверљиве питали смо у кабинету председнице Владе.
"Концесиони акт са студијом оправданости садржи информације које су прецизно дефинисане законом, између осталог и информације у вези са очекиваном вредношћу концесионих накнада, висине улагања као и максималне обавезе које је давалац концесије спреман да преузме. Имајући то у виду, објављивање тих информација у току трајања компетитивног међународног тендера, потпуно би умањило преговарачку позицију Републике Србије, цео процес компетитивног надметања био би обесмишљен, а јавни интерес угрожен", навела је Влада.
А уочи одабира концесионара премијерка је сама обећала транспарентност уговора.
"Могу да гарантујем да ће концесиони уговор бити јаван. И анекси ће бити јавни", рекла је Ана Брнабић 8. 12. 2017. године.
Анализа Транспарентности показује да постојећи закон о јавно-приватном партнерству оставља простор за корупцију и то још у фази доношења одлука, као и да грађани које одлуке највише дотичу немају никаквог учешћа. Закону недостају казнене одредбе, а пракса показује да је јавно-приватно партнерство рањивије од других облика пословања.
"Евентуална корупција код јавно-приватних партнерстава је с једне стране последица сасвим очекиване тежње онога ко је приватни партнер на одређеном послу да максимизира своју корист, а да евентуалне ризике превали, колико год је могуће, на јавног партнера", каже Ненадић.
Док чека уређење постојећих закона, јавност у Србији чека и на транспарентност одлука о јавно-приватним партнерствима, што би отворило простор за откривање евентуалних коруптивних механизама.
|