АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.08.2018.
Вечерње новостиПЕРСИРАЊЕ И ДАЉЕ У МОДИ
Сњежана ВИДАЧКОВИЋ | 19. август 2018. 14:02 | Коментара: 10
Да ли обраћање са "ви" у савременој комуникацији постаје превазиђено или је и даље значајан израз поштовања. Културолог Ратко Божовић: Не треба претеривати у спонтаности и непосредности
Фото Shutterstock
А ДА пређемо на ти? - питање које често чујемо у свакодневном говору људи који су се тек упознали, у комуникацији између телевизијских водитеља и њихових гостију, шефова и радника, политичара и народа...
Персирање, "обраћање у множини", као да полако постаје превазиђено. Ипак, и даље се верује да персирање представља израз поштовања према старијем или надређеном. Културолог проф. др Ратко Божовић каже да не треба претеривати у потреби да се преласком на "ти" буде спонтан и непосредан.
- У персирању није садржана дистанца према људима већ поштовање, и зато мислим да тај начин обраћања није превазиђен - каже проф. Божовић. - Не може неки клинац да озбиљном човеку каже "ти", то је већ анархија. Вредности се морају успоставити у односу на нечије године и статус. Превише је претеривања у потреби да се буде спонтан и непосредан. То је, ипак, питање емоционалне и друштвене комуникације, а губимо и одговорност. Водитељи на телевизији и радију који не персирају својим саговорницима хоће само да покажу да су блиски са познатим личностима.
С друге стране, лингвиста Данка Будимчић сматра да нам савремени видови комуницирања преко мобилних апликација и друштвених мрежа намећу приснији однос са другом особом, а да се персирање од старта "прескаче".
- Потпуна слобода коју су донеле друштвене мреже омогућава да се под маском обраћате онако како желите и коме желите - каже Будимчићева. - Уколико на тим мрежама пратите нечији живот, купујете преко интернета, ви осећате да вам је неко близак и да немате дистанцу и потребу за персирањем. Нема више времена за "обраћање са ви", приснији контакт остварујете одмах. Пре једног века персирање је било присутно чак и међу члановима најуже породице, оцу, баби, деди говорило се "ви", а сад мислим да ће такав начин обраћања једино опстати у школама, између наставника и ђака, и, можда, у неким фирмама.
Глумац Бранислав Лечић сматра да персирање није отишло у историју и да и даље представља облик поштовања, а не дистанце.
- Поштовање заслужује "ви". Мислим да је то веома добро, макар док се људи не упознају и не остваре ближи контакт. Може и да буде дистанца, уколико је неко био са неком особом на "ти" па прешао на "ви" због, рецимо, свађе. Треба заслужити "ти". Усиљена спонтаност на телевизији је обмана, то је само слање наизглед позитивних ствари - сматра глумац.
Свакодневно сведочимо и неумесној комуникацији између појединих политичара, који не само што не персирају својим неистомишљеницима, већ их "часте" и погрдним називима. Професор Божовић сматра да је персирање одраз мере и интелигенције.
- Политичари су у својој осионости покварили дух, вредност и поштовање у комуникацији.
Наши саговорници су сагласни да персирање није једини вид поштовања и да се оно може изразити на разне начине: пажљивим избором речи - односно да се пред непознатима и старијима не псује, не говори у жаргону, културним ословљавањем - коришћењем речи "господине", "госпођо", "професоре", "докторе", одговарајућим тоналитетом и, наравно, нормалним и лепим понашањем.
ВАЊА БУЛИЋ: "ТИ" РУШИ РАМПУ
ТВ водитељ, новинар и писац Вања Булић каже да обраћање на "ти" руши рампу и дистанцу коју намеће персирање. - Кад год сам у емисијама људима говори "ви", они би се уозбиљили. Чим смо на "ти", осетно је да смо прешли неку рампу. Мислим да персирање ипак није превазиђено, да је и даље ствар лепог васпитања. Лепо је човеку рећи "ви", макар и у моменту упознавања, а после се види да ли се може прећи на неки приснији облик комуникације. То је више поштовање него дистанца, ја практикујем да персирам и млађем од себе кад се упознамо. Тако му дајем до знања да га уважавам и поштујем.
ПЕРСИРАЊЕ у говору присутно је још од античког доба, када се веровало да тадашњни владари имају две личности - духовну и земаљску. Зато су се поданици у то време само владарима обраћали са "ви". У средњем веку обраћање са "ви" више није било одраз двоструке личности владара, већ разлике међу сталежима. Тако су обични људи почели да персирају онима који су због статуса, новца, моћи и угледа били на вишем положају од њих.
У периоду романтизма, с развојем књижевности и културе, рађа се потреба да се персира и дамама, јер су се сматрале "узвишенима". То су прихватиле и ниже класе људи, пре свега они који су желели да се удварају женама. Затим су сви учитељи, студенти, научници прихватали обраћање са "ви", јер су за себе мислили да су господа у односу на људе са села, због образовања које је тад било много веће у односу на просечног човека тог доба, и да је требало држати дистанцу.
ЈАВНЕ расправе о све занимљивијој теми - да ли се саговорнику обраћати са "ти" или "ви", спонтано се одржавају у Немачкој сваких неколико година. Закључак се ретко изведе, јер једном превагну аргументи на страни оних који су за то да се конзервативније и строго "ви" потпуно елиминише из обраћања, а други пут је убедљивији табор који инсистира на томе да се овај вид комуникације ипак одржи. Закон није још пресудио, а ни дебата која се управо води не обећава да ће бити победника.
ПОНЕМЧЕНИ ЕНГЛЕСКИ
УТИЦАЈ англосаксонских лабавијих форми у језички ригидној Немачкој све је већи. Енглески већ деценијама успешно додаје немачком нове изразе, уз које Немци примењују своје стандардне префиксе за означавање глаголског времена. На пример "геланчт", понемчени израз настао од именице ланч додавањем немачког префикса ге, који означава прошло време, значи - ручао.
И. С.
|