АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
11.05.2019.
ЗАШТО ЈЕ У СРБИЈИ ФЕБРУАРСКА ПЛАТА МАЊА ОД ЈАНУАРСКЕ?
Београд -- Просечна фебруарска плата пала је у односу на јануарску.
ИЗВОР: ПОЛИТИКА СУБОТА, 11.05.2019 Фото: VadimVasenin, 165377018
Разлог за тању "коверту" је то што у другом месецу није било бонуса карактеристичних за први месец, као и то што је у фебруару било мање радних сати.Фебруарска зарада је износила 52.426 у односу на јануарских 54.521 динар. Зараде су у просеку номинално биле мање 3,8 одсто, а реално 4,5 одсто.
Иначе, у јануару и фебруару плате су порасле укупно 9,3 одсто у односу на исти период прошле године и то захваљујући расту зарада у јавном сектору. У истом периоду зараде су реално порасле 6,9 одсто, пише Политика.
У Републичком заводу за статистику кажу да је пад зарада у фебруару у односу на јануар 2019. године очекиван. У неким делатностима, због једнократних исплата бонуса, дошло је до већег пораста зарада у јануару у односу на децембар 2018. године, док су у фебруару те исплате изостале, наводе у заводу.
Осим тога, број часова рада у фебруара био је 160 и значајно је мањи, тачно 13 одсто у односу на број плаћених часова рада у јануару којих је било 184 што је такође утицало на износ исплаћених зарада, кажу у званичној статистици.
Упитан шта је разлог пада фебруарских зарада, проф. Милојко Арсић, с Економског факултета у Београду, каже да висок раст просечних зарада у Србији у јануару 2019. године може да се објасни растом просечних зарада у јавном сектору девет одсто, док би пад у фебруару могао бити последица тога што је овај месец имао два до три радна дана мање него јануар.
Упоређујући зараде код нас и у Европи, Арсић истиче да је просечна нето зарада у у Србији лане износила 420 евра и била је међу најнижим у Европи, што је у складу са чињеницом да је продуктивност у Србији врло ниска.
У истој години просече зараде у Бугарској биле су 457 евра, у Румунији 565, Мађарској 635 евра, Пољској 784 евра, Хрватској 802 евра, Чешкој 878 евра. Зараде у Србији биле су сличне као у земљама региона - у БиХ су биле мало више, док су у Македонији и Албанији биле нешто ниже него у Србији, истиче Арсић.
У наредним годинама одржив раст зараде биће приближно једнак расту продуктивности, а то значи да уз раст БДП од примера ради пет одсто годишње и раста запослености од један одсто годишње, реалне зараде могу да расту четири одсто.То може да изгледа на први поглед врло мало, али да смо у претходних 10 година имали раст зарада од четири процента годишње, сада би оне биле више од 40 веће од актуелних зарада, закључује Арсић.
|