АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
03.07.2019.
АНАЛИЗА ЕУРОСТАТА: ХРАНА У СРБИЈИ 20 ОДСТО ЈЕФТИНИЈА НЕГО У ЕУ, ПЛАТЕ ТРИ ПУТА МАЊЕ
БЛИЦ / БИЗНИС / ВЕСТИ Данас 03.07.2019.
ФОТО: VESTI.RS / ИЛУСТРАЦИЈА / АРХИВА
Последњих дана јуна статистичка агенција Европске уније Еуростат објавила је неколико анализа о потрошњи домаћинстава које обухватају и земље нашег региона, а резултати су само још једна потврда ниског стандарда, како у Србији, тако и у околним државама.
Ниво укупне потрошње домаћинстава у Србији је на свега 48 одсто просека ЕУ. По овом показатељу, који је описан као мера благостања домаћинстава, иза Србије су само БиХ, Северна Македонија и Албанија. Оно што још више обесхрабрује је то да грађани Србије и са тако ниским стандардом троше више него што се производи.
ФОТО: ПЕТАР МАРКОВИЋ / РАС СРБИЈА
Када су у питању цене хране у Србији, оне су на 78 одсто просека Европске уније. Иако у јавности влада мишљење да је храна у, на пример, Немачкој јефтинија него у Србији, то није случај, с обзиром на то да је у Немачкој храна за 24 одсто скупља.
Ниво цена је доста нижи у Македонији (на 62 одсто просека ЕУ), али и у чланицама Уније, као што су Пољска и Румунија. Просеку ЕУ смо по ценама најближи код млека, сира и јаја, где смо на 87 одсто европских цена, док је рецимо цена дуванских производа на свега 42 одсто просека ЕУ.
Ипак, сама информација о нивоу цена хране не значи много уколико нема података о плати у ЕУ и Србији. Према анализама економисте Реиниса Фишера који годинама објављује те податке за ЕУ, просечна нето плата у Унији у 2018. износила је 1.543 евра. У Србији у децембру прошле године просечна нето зарада била је 443 евра, односно на свега 29 одсто тог просека.
Ту најгоре стоје Албанија и БиХ чије су просечне плате тек на нивоу четвртине ЕУ просека. И Хрвати плаћају храну 97 одсто просека ЕУ, док су са платом од 800 евра на 52 одсто европског просека.
Оно што додатно отежава ситуацију у Србији јесте то што храна и безалкохолна пића учествују са 34 одсто у потрошњи домаћинстава док је, рецимо, у ЕУ просек 12,2 одсто, а највеће учешће хране у потрошњи домаћинства је у Румунији - 27,8 одсто.
"Разлика између европских и наших цена је мања код прехрамбених производа, јер се углавном ради о размењивим производима и нема баријера за трговину. Тамо су услуге много скупље него код нас. То се пре свега односи на становање, личне услуге као што су мајстори, фризери, лекари, адвокати. Свуда где је велико учешће радне снаге у ЕУ су високе цене", објашњава професор на Економском факултету у Београду Милојко Арсић.
Како додаје, друга страна медаље је то што смо ми неразвијени, па нам је удео хране у потрошњи велики.
"Када се примања буду повећавала, трошкови за храну неће расти том брзином. Количина потрошене хране остаће слична, само ћемо се квалитетније хранити. Правило је да како расте стандард, тако се смањује учешће трошкова за храну у кућном буџету", закључује овај економиста.
|