АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
14.08.2019.
СИНДИКАТИ: КРАЋА РАДНА НЕДЕЉА ДОНЕЛА БИ БОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ
СВЕТ
Москва -- Једна од најактуелнијих тема у руској јавности ових дана је могућност увођења четвородневне радне недеље.
ИЗВОР: SPUTNIK СРЕДА, 14.08.2019 ФОТО: Depositphotos, pressmaster
О томе полемишу и грађани, и политичари, и стручна јавност. Причу је додатно подгрејало и најновије саопштење Савеза независних синдиката, у коме се наводи да би такав систем рада у Русији већ сада могао да се уведе, уз задржавање плата.
Синдикалци се позивају на Члан 102 Закона о раду, о флексибилном радном времену. Како су навели, требало би увести краћу радну недељу, повећати радно време током дана, тако да укупан број сати у недељи остане непромењен. Као резултат тога, објашњавају у Савезу, запослени добија додатни дан одмора, радећи, на пример, четири радна дана по десет сати уместо пет по осам.
Синдикалци верују да ће скраћење радне недеље помоћи да се избегне премореност, повећа ефикасност рада и професионална радна способност, што би допринело дуговечности.
Поред тога, запослени ће моћи активније да учествују у животу колектива, као и да посвете више пажње породици, спорту и култури.
Посебно се наглашава да смањење трајања радне недеље не би требало да утиче на зараду.
Идеја у складу са законом
Савез независних синдиката је свој закључак о четвородневној радној седмици упутио Министарству рада, где је наглашено да идеја није у супротности са Законом о раду.
Министарство је скренуло пажњу на то да се документом утврђује максимално трајање радне недеље - 40 сати, а да доња граница не постоји.
Александар Шершуков, секретар Савеза независних синдиката, главни уредник централног синдикалног листа Солидарност подсећа да је четрдесеточасовна радна недеља уведена у Совјетском Савезу 1960. године, али је закон предвиђао да ће се од 1964. године прећи на радну недељу од 35 сати.
"Сада истраживања, пословна и медицинска, показују да запослени нису у стању да одрже исти интензитет рада осам сати. Према томе, продуктивност им је у паду. Нема смисла држати особу на послу све то време. Још једна важна ствар, у напредним земљама света је из тог разлога дошло до роботизације. На пример, у Холандији радна недеља углавном траје 27 сати, што је знатно мање него наших 40", рекао је Шершуков за Спутњик.
Нова радна места
Према његовом мишљењу, скраћењем радне недеље могу се створити и додатна радна места.
"Скраћење радног дана или радне недеље створиће додатна радна места за раднике који су се сада појавили на тржишту рада, између осталог услед пензијске реформе. Овде постоје одређене опасности, јер ће послодавци покушати да пропорционално смање плате. Међутим, томе се треба супротставити. О овој иницијативи требало би да се расправља на Руској трилатералној комисији за регулисање социјалних и радних односа, која укључује представнике државе, бизниса и радника", каже Шершуков.
|