АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
30.08.2019.
НОВОСТИ - БУРА ЗБОГ ПРЕДЛОГА ДА СЕ У ПЕНЗИЈУ ИДЕ ТЕК ПОСЛЕ 75. ГОДИНЕ
А. Миката | 30. август 2019. 16:05 | Коментара: 8
Скандалозан предлог у Великој Британији узбуркао раднике широм старог континента; Истраживања показују да су радници све старији, да се све дуже живи...
Илустрација / Depositphotos
ПРЕДЛОГ да се у наредних 16 година уведе правило да се право на пензију стиче после 75. рођендана, изазвало је праву буру међу запосленима, не само у Великој Британији, где би најпре могли да примене овај закон, већ и у целој Европи. Јер, уколико ова идеја заживи у острвској држави, могла би да се "пренесе" и на континент.
Наиме, у Великој Британији су предложили да се до 2028. године подигне старосна граница на 70 година, а до 2035. године на 75 година. У Великој Британији је већ прихваћено да се у пензију иде са 68 година. Проблем је што стотине хиљада људи од 50 до 64 године у Британији није "економски активно".
Добра вест је да људи све дуже живе, а лоша вест је да пензиони системи широм света то не могу да издрже и да се граница за одлазак у мировину драстично помера.
Број становника старијих од 65 година је све већи, нарочито у Европи. Пораст старих се последњих година креће од 4,9 одсто, у Финској и Малти, до 1,3 одсто, у Немачкој. Док је све више Европљана старијих од 65, све је мање млађих од 15 година, па је Еуростат недавно објавио процене до 2100. године и закључио да ће људи живети пет и по година дуже него што живе данас. Истраживање претпоставља да ће до 2040. године бити 525 милиона Европљана, а до краја века ће Европа имати 492 милиона становника. Просек година становништва ће се са 43 године повећати на 49 година. Највише ће расти број старијих од 80 година, и то за два и по пута, па ће износити 14,6 одсто. Упоредо с порастом броја пензионера биће и све више људи који ће зависити од туђе помоћи, док ће број радног становништва падати.
- Код нас су велики изазов, као и у другим европским земљама, све дужи животни век, чињеница да се рађа мање деце и то што има све више миграција - каже мр Надежда Сатарић из организације "Амити". - Све то условљава недостатак радне снаге, с једне стране, али и велики притисак на пензијске фондове, с друге стране. Отуда ће бити неминовно да и код нас почне да се размишља о продужењу радног века изнад 65 година, како је то према садашњим законским решењима. То ће морати да се деси упркос чињеници да је код нас животни век краћи за пет година у односу на развијене европске земље.
ВИШЕ ДЕДА НЕГО МОМАКА
У ЕВРОПИ живи 747 милиона људи, а 512 их живи у земљама ЕУ. Највише људи је радно способно (65 одсто), док је млађих од 15 година 15 одсто, а старијих од 65 година има 19,7 одсто. Највише младих живи у Ирској и Немачкој, а најмање у Италији и Грчкој.
Оно што би требало увести су флексибилне шеме рада, које у садашњим условима не постоје, и додатно прилагођавање услова рада старијим радницима. Потребно је оставити могућност да старији радници имају краће радно време, могућност да, ако то природа посла дозвољава, раде од куће... За оне које се поново ангажују након одласка у пензију, да поновни обрачуни пезија буду по другим формулама, које ће бити стимулативније и гарантовати повећање пензије у складу са уплаћеним доприносима.
Пензиони систем Србије и даље се пуни уплатама доприноса запослених, а да би био на здравим ногама, потребно је да три и по радника "издржавају" једног пензионера. У Србији је тај однос један према један. Привредни раст зависи од снаге радно способног становништва, а нека црна предвиђања ММФ кажу да ће Србија до 2050. године остати без петине (900.000) радно способног становништва. Разлог је старење становништва, а одлив радне снаге је на другом месту.
Сатарићева каже да постоје други начини како може да се продужи радни век а да се не оспори право онима који желе да раде до смрти и упоредо помогне онима који то не могу.
- Код нас и сада не постоје ограничења за кориснике старосних пензија да раде и после момента пензионисања, уз истовремено примање и пензије - истиче Сатарићева. - Чињеница је да код нас закон није стимулативан у том погледу, па ће се многи пензионисани радници или стручњаци размислити о томе да ли им се исплатили да додатно раде код нас за мале плате и без велике шансе да им се код поновног прерачуна пензије, након престанка додатног ангажмана уз плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, она и увећа. Додуше, она неће бити смањена. Отуда се пензионерима више исплати да оду у иностранство ако желе или имају потребу да раде, јер ће тамо сигурно више зарадити.
Међутим, стиче се утисак да ће поново иста, тренутно радно способна генерација поднети најтежи терет за државу и радити са осећајем неизвесности да ли ће у будућности бити пензије. То су људи који су преживели распад земље, рат, транзицију и економску кризу. Такође, ово је прва генерација у Србији која ради два посла, а таквих је, према подацима Европског статистичког завода, 195.000 радно способних.
|