АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
23.09.2019.
ВОДИЧ КРОЗ БУЏЕТ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА
Информисаност грађана о сопственим правима и обавезама у расподели градског или општинског буџета кључна је за унапређење транспарентности јавних финансија.
КО СВЕ МОГУ БИТИ КОРИСНИЦИ БУЏЕТА ГРАДОВА И ОПШТИНА?
ПОНЕДЕЉАК, 23.09.2019
Директни корисници су скупштине општина/града, председник општине или градоначелник, општинско/градско веће, општинске/градске управе или секретаријати, јавно правобранилаштво.
Индиректни корисници су установе које се оснивају на локалном нивоу, као што су установе културе, предшколске установе, установе из области туризма, просторног планирања и изградње, месне заједнице, итд.
Остали корисници су школе, домови здравља, установе из области социјалне заштите, јавна предузећа, спортски клубови, удружења грађана, итд. Они се само делимично финансирају из локалних буџета, а главна средства добијају из буџета Републике Србије или сопствених извора.
Уколико разумеју процес доношења буџета у својим општинама и градовима грађани могу да утичу и прате како се новац троши.
Важно је да грађани имају увид у начин доношења и спровођења буџета током целе године. Тај процес је сложен и чини га више фаза, од припреме и доношења буџета, до саме реализације. У припремној фази израде буџета, локална самоуправа треба да позове грађане да се укључе и дају предлоге како би изгласани пројекти били резултат заједничког рада.
Начин да се то уради су, на пример, анкете и јавне расправе. Активно учешће грађана у градовима широм Србије допринело је да буду уређени дечији паркови, да се издвоји већа количина новца за развој локалних путева, као и да се обезбеде средства за угрожене категорије становништва.
У фази доношења и извршења буџета, грађани више не могу да утичу на донете предлоге, али је укључивање и информисање јавности и даље веома важно, јер се на тај начин врши својеврсна јавна контрола да ли је урађено све што је усвојено буџетом. Важно је такође да документи који су релевантни за буџетски процес буду доступни јавности, као и да локалне самоуправе поштују буџетски календар. То гради поверење код грађана и доприноси да јавне финансије буду транспарентне, а буџетски процес предвидив.
ШТА ЈЕ БУЏЕТСКИ КАЛЕНДАР?
Према Закону о буџетском систему, календар буџета локалних самоуправа формално почиње првог дана у августу. Тада локални орган управе надлежан за финансије доставља упутство за припрему нацрта буџета буџетским корисницима. Тај нацрт треба да садржи пројекцију прихода и примања, лимите за буџетске кориснике, опис локалне политике, итд. Законски рок до када буџетски корисници могу да доставе предлог финансијског плана је први дан у септембру. У овој фази, веома је важно да представници организација цивилног друштва дају своју реч на јавним расправама, иако формално оне своје пројекте подносе тек када локална самоуправа распише конкурс намењен њима.
Прва половина септембра предвиђена је за анализу предлога и припрему Нацрта одлуке о буџету који се доставља општинском или градском већу. У другој половини октобра требало би да се разматра Нацрт и усвајају предлози који се достављају скупштини локалне самоуправе. Од новембра па све до друге половине децембра предлог Одлуке о буџету налази се у надлежности скупштине. Последњи корак је достављање усвојеног буџета Министарству финансија Републике Србије, а рок за то према локалном буџетском календару је 25. децембар. До сада је широм Србије значајно унапређена ефикасност у креирању и управљању буџетима локалних самоуправа.
Национална кампања ДА се упоЗНАМО, коју спроводи УНДП уз подршку Владе Швајцарске, у оквиру пројекта Унапређење ревизије на општинском нивоу у циљу јачања одговорности и ефикасности у управљању јавним финансијама, нуди информације грађанима о томе зашто је важно да учествују и на који начин могу да помогну својим предлозима у планирању и расподели градског или општинског буџета. Више информација о кампањи на линку.
|