АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.12.2019.
СРБИЈАДА ЛИ ЋЕ РАДНИЦИ ИЗ С. МАКЕДОНИЈЕ И АЛБАНИЈЕ СМАЊИТИ ЗАПОШЉАВАЊЕ НАШЕГ СТАНОВНИШТВА?
Београд -- Министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је данас да нема разлога за бригу.
ИЗВОР: БЕТА ПОНЕДЕЉАК, 23.12.2019
Фото: Depositphotos, rachwal
Према његовим речима, либералан приступ према мигрантској кризи, као и отварање граница са Северном Македонијом и Албанијом за слободнији проток људи, робе и капитала не значи да ће се у Србији "населити мигранти и да онда нећемо имати где да живимо", нити да ће радна снага из те две зенље смањити могућности за запошљавање домаћег становништва.
Ђорђевић је рекао да је "мали шенген", како се назива договор постигнут у Тирани, пројекат који ће омогућити лакше добијање радне дозволе за раднике из држава које су потписнице овог споразума.
Он је додао да ће наредне године бити усвојена "индустријска стратегија", која ће показати где Србија економски жели да буде за 50 година, и сходно томе за каквом радном снагом постоји потреба.
"Ради се индустријска стратегија, шта желимо у Србији, какву Србију желимо када је у питању економија. Немци то раде за 50 или 100 година унапред и тачно знају шта желе. Постоје консензус код свих у Немачкој о томе где желе да виде Немачку. Тако бисмо и ми овде желели да имамо консензус, где видимо Србију за 50 година када је у питању економија, а онда можемо да се боримо политички", казао је Ђорђевић. Он је рекао да економске миграције увек постоје и да кретање радне снаге постоји у читавој Европи а не само на Балкану, и као пример навео да људи из Србије одлазе и траже посао у Немачкој, док из Немачке људи одлазе да раде у Норвешку.
"Желимо да развијемо нашу земљу да буде економски снажна. Идеја "малог Шенгена" јесте да више неће бити потребна радна дозвола, односно поједностављен је начин да добијете радну дозволу, да радите да не чекате", рекао је Ђорђевић. Додао је да је пре постизања договора о "малом шенгену" закон налагао да када нека компанија хоће да доведе неког радника који није из Србије било је потребно три месеца док та особа не добије прво боравишну а затим и радну дозволу. Он је рекао да ће од 1. јануара грађани Србије, Северне Македоније и Албаније моћи да прелазе границе само са личном картом а да се већ на граници пријаве за добијање радне дозволе.
За посао у Србији грађани из иностранства моћи ће да аплицирају такође приликом апликације за визу. "Док се у амбасади обрадјују захтеви за визу неко из иностранства ће моћи да се паралелно пријави и Националној служби за запошљавање. Увек гледамо прво да ли постоји такав кадар на евиденцији Националне службе за запошљавање а предност ће бити дата домаћој радној снази", казао је Ђорђевић.
|