АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
15.04.2020.
ЕБРД СРБИЈИ НАМЕНИО ИЗМЕЂУ 700 И 750 МИЛИОНА ЕВРА, 40 ОДСТО НОВЦА ПРЕДУЗЕЋИМА
Бизнис Аутор:Н1 Татјана Алексић
Европска банка за обнову и развој одобриће већа средства од раније планираних за помоћ компанијама у Европској унији. Западном Балкану намењено је заједно са капиталним улагањима од 1,3 до 1,5 милијарди, а Србији између 700 и 750 милиона евра, каже директорка Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан Жужана Харгитаи.
Од износа намењеног нашој земљи, око 40 одсто новца ће бити усмерено као подршка предузећима због ситуације са пандемијом коронавируса. За домаћа предузећа опредељено је око 400 милиона евра, а за кредите могу да аплицирају поред микро, малих и средњих фирми и велике компаније.
Кредитни услови зависиће од сектора производње и ризика, за обртна средства кредити ће се давати на највише две или три године, а за инвестиције од пет од седам година.
"Већ имамо потражњу од наших партнерских банка од 200 милона евра и очекујемо да ћемо ове кредитне линије потписати да краја јуна. То је само почетак. Очекујемо да ћемо пружити и нове кредите линије до краја године. Значи, 200 за почетак и видећемо каква ће бити даља потражња банака. Тренутно имамо осам или девет пројеката, од тога само су само два предузећа тражила кредит за обртна средства, а остали наставаљу да инвестрирају“, каже Харгитаи.
Од укупне суме намењене Србији, око 150 милона предвиђено је за државна предузећа.
"За јавни сектор планирано је 150 милона.Имамо пројекте који су у припреми, то су капитална улагања. У контакту смо са градовима и комуналним предузећима, да уколико буде потребно укључимо и могућуност кредитирања за обртна средства", наводи она.
Говорећи о мерама Владе Србије, каже да су оне настале као одговор на оно што је привреди потребно у наредна два или три месеца.
"Влада је предложила мере након консултација са привредном и банкама. Сада је важно како ће изгледати имплементација. Важно је да се обезбеди кредитирање од стране банка. Ми можемо да помогнемо око ликвидности, средстава дугорочних и краткорочних, али потребно је да банке имају већи апетит за ризик", наводи.
Размишља се и о томе и како ће изгледати "нова економска нормланост" када се заврши борба са пандемијом коронавируса.
"Земље ће више оријентисани ка диверзификацији економије, рецимо, оне које су превише изложене туризму, сада ће то покушати да смање. Друга ствар је дигитализација. Више ћемо користити дигиталне платформе за плаћање комуналија, за продају. Дигиталне вештине радне снаге имаће много већу улогу, а предузећа и домаћа и страна ће желети да им њихови добављачи буду ближе. То може бити прилика за Србију", сматра Харгитаи.
Харгитаи каже и да треба пратити каква ће бити улога државе у будућности, у којим привредним областима ће и након кризе остати, а из којих ће се повући.
|