АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
21.07.2020.
Савић: ЖИВОТНИ СТАНДАРД ГРАЂАНА ЋЕ СЕ СРОЗАТИ, ДРЖАВА ДА СЕ ПОНАША ОДГОВОРНО
Аутор: Миона Живић/Н1
Ако се криза због коронавируса буде наставила, многи ће у Србији остати без посла, поготово они који раде у фабрикама аутомобилске индустрије, каже професор на Економском факултету Љубодраг Савић.
Додаје и да ће се животни стандард грађана - срозати. Он је у Дану уживо оценио и да ће пад БДП-а од 3 посто бити реалност, а ако се криза настави, он би могао да буде и већи.
Шта нам актуелни економски показатељи говоре о будућим привредним кретањима, шта да очекујемо од јесени, која ће, према бројним проценама, показати праве економске ефекте пандемије? Ових дана чујемо коментаре на вест да у првом кварталу имамо раст БДП-а од 5 одсто, највећи у региону, а да ли ће нам то помоћи да лакше поднесемо удар кризе која је неизбежна?
"Свакако да хоће али то је само први квартал, година има још три квартала. Други квартал, када је било на снази ванредно стање, нам не доноси ништа добро. С обзиром да тада привреда није функционисала, можемо очекивати лоше резултате. Када се све упросечи, мислим да је прогноза Фискалног савета о расту од -3 посто реалност. А ако се нешто не промени на боље, ако не савладамо корону ускоро, тај пад може бити и већи", оценио је Савић.
На питање шта то значи за просечног грађанина у Србији, професор Савић каже да ће многи остати без посла.
"Значајан број људи остаће без псола. То ће се најпре десити у фабрикама страних компанија, где се, да тако кажем, мотају каблови. Те фабрике су у претходним годинама биле генератор раста, али ће сада вероватно многи остати без плата", казао је Савић.
Према његовим речима, животни стандард грађана ће се - срозати.
"Нико више не очекује да ће до краја године доћи до неког опоравка, залихе су се истопиле, те нас чека тешка економска јесен, где ће већина људи живети знатно лошије него претходних месеци", казао је.
Претходних дана објављено је да ће гаси једна пећ у смедеревској Железари, као и да радници Фијата поново иду на одмор.
"Што се тиче Фијата, то није ништа ново, они већ годину, две, можда и више, више не раде него што раде. Они су на трећини производње из најбољих година и они неће нешто специјалнио допринети паду БДП-а.
Већи проблем је са том пећи у Смедереву. То само говори да је криза у Србији и свету мимо очекивања, а тој криви се не види крај", нагласио је гост Н1.
Предстоји нам време у којем ће, каже, и друге фабрике из ланца снабдевања имати проблема, и да ће и њихова производња ићи ка доле.
"Мало ће бити боље оне које су ослоњене на домаћу производњу, пре свега прехране, и то је најжилавији део наше привреде, али све друге ће бити у проблему. Ја сам благи песимуста, мислим да ће ствари бити горе него до сада", оценио је професор Савић.
У Србији су у мају нето директне стране инвестиције износиле 201 милион евра, што је за око 26 одсто мање него у истом месецу прошле године. И биће још мање, каже Савић.
"На то упозоравају многи, страни инвеститори су непоуздани партнери, када крене коло низбрдо, онда они по правилу се повлаче из бизниса где год могу, гледају да сузе производњу, да имају што мању штету. Они су добродошли кад су лепа времена, али када кола крену низбрдо, они су први који беже", рекао је.
Према подацима Економског института, то држава надокнађује капиталним инвестицијама - издацима из буџета, које треба да надокнаде мањи прилив страних инвестиција. На питање да ли можемо да одржимо баланс на тај начин, Савић каже да је то нереално очекивати.
"Стране инвестиције су биле између две и три милијарде. Очекивати да је могуће да се то надокнади из буџета Србије без новог задуживања, то је нереално. Ми смо значајан новац потрошили у претходном пакету мера помоћи и није могуће очекивати да држава усмери средства у капиталне пројекте", рекао је Савић.
Каже - треба радити на томе да се не троши више него што је потребно.
"Треба гледати да фискални дефивит у следећој години сведемо на 2,5 посто. Ако не буде трошења као у првом пакету помоћи, тај нови би могао да се одржи", сматра Савић.
Држава би могла, додаје, евентуално да подржи неке који су најугроженији, али треба оставити да се привреда сама сналази и да - чекамо следећу годину.
Пакет помоћи земља ЕУ делимично добра вест и за нас
Лидери Европске уније постигли су договор о огромном пакету помоћи за привредни опоравак од последица пандемије коронавируса. Заједница од 27 чланица ће понудити 750 милијарди евра у позајмицама и бесповратним средствима за привредни опоравак од последица пандемије.
О томе да ли ће овај пакет помоћи привредама ЕУ охрабрујући и за нас, Савић каже:"Начелно да, али морамо да разумемо да је то пакет за опоравак привреде ЕУ. Нама је ЕУ највећи спољно-трговински партнер, а две трећине иде у Италију и Немачку. То су земље које сада имају велике проблеме. И свака мера ће тиме помоћи, али ако погледамо структуру помоћи, највећи део иде у неразвијене земље ЕУ, у којима Србија нема велики извоз".
Савић каже и да не треба бити оптимиста и мислити да ће се све "решити преко ноћи".
"Морамо да се понашамо одговорно, да се не повећавају плате у јавном сектору, економији дати шансу да преживи. Ако се стање буде погоршавало, мислим да нећемо избећи сценарио да се буде размишљало о томе да се смање плате у јавном сектору", закључио је Савић.
|