АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
24.07.2020.
ВРЕМЕ ЈЕ ДА ВРАТИМО РАДНИКА У ЗАКОН О РАДУ
МАРКО МИЛЕТИЋ * 24.07.2020.
Фото: Марко Милетић / Машина
Тим Центра за достојанствен рад израдио је модел алтернативног Закона о раду који би могао да послужи свима који у предстојећој дебати о изменама овог закона желе да допринесу побољашњу положаја радника и радница. "Морамо се вратити концепту радника и омогућити свим радницима основна права", каже за Машину експерт за радно право Марио Рељановић.
Текст на којем је радило девет, претежно правника и правница, које је окупио Центар за достојанствен рад писан је тако да у потпуности одговара домаћем правном систему и како се наводи у самом уводу "хипотетички може бити усвојен сутра у целини, без посебних измена и уз минималне измене повезаних закона".
Овај модел ЗОР-а је према речима аутора и ауторки "намењен свима" и сви су позвани да дају своје сугестије и коментаре које могу упутити до средине септембра након чега ће исти тим уобличити коначни предлог текста.
Једна од основих вредности овог модела ЗОР-а је што радника ставља на централно место. Подсетићемо да је ранијим изменама овог закона термин радник замењен термином запослени што не само да није у складу са међународним документима које је Србија ратификовала већ је створило низ проблема у регулисању права радно ангажованих људи и довело до значајних неразумевања по питању могућности организовања радника и радница.
Тим који је радио на овом тексту истиче да је његова употребна вредност пре свега у обезбеђивању аргумената синдикатима који ће бити представници радника у радној групи за израду новог ЗОР-а. Иако се о формирању ове радне групе говори већ дуже време из Министарства рада нисмо добили одговоре на наша питања о томе да ли је она формирана, ко су њени чланови и када се очекује почетак рада на изради новог ЗОР-а.
Фото: Вукан Симоновић
На шта треба обратити пажњу?
Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право и један од чланова тима који је радио на алтернативном предлогу закона, за Машину каже да синдикати пре свега треба да обрате пажњу на концепт радник-запослени.
Морамо се вратити концепту радника и омогућити свим радницима основна права. То је нарочито наглашено у нашем моделу закона. Држава је најавила да ће облике рада ван радног односа подвести под радни однос али нема детаља како ће то учинити. То може бити замка, каже Рељановић.
Наш саговорник истиче и могућност јачања свих колективних права. Ако се у закону добро регулише концепт радног односа, то ће према Рељановићу, синдикатима отворити могућност увећања чланства:
Али на томе се не треба зауставити - модел закона нуди квалитативно другачији приступ чланству у синдикату, да могу бити чланови и пензионери, незапослени, студенти. Такође, приступ организовању синдиката, репрезентативности, колективном преговарању је другачији, пробали смо да решимо неке основне проблеме који се данас јављају. Исто је и са правом на штрајк, нарочито са питањем ко може да штрајкује и које врсте штрајкова су дозвољене.
Алтернативни ЗОР у причу враћа и концепт радничких савета. У овом моделу је присутно решење које је примењено у Хрватској а које је додатно допуњено решењима из Немачке која су и била инспирација нашим суседима.
Раднички савети су ту да учешће радника у управљању учине реалнијим и опипљивијим а такође и да буду комплементарни напорима синдиката, а не да конкуришу синдикатима, сматра Рељановић.
Рељановића смо питали и на шта је потребно обратити пажњу у смислу покушаја послодаваца и њихових лобиста да даље умање радна права, што се очекује приликом израде новог ЗОР-а?
Свакако је прво и основно то да ће они, притиснути нужношћу да се уговори о радном ангажовању подведу под радни однос, засигурно ићи на то да тај прелаз буде само формалан, терминолошки, а да већина радних права остане резервисана за запослене у радном односу.
Марио Рељановић; фото: Марко Милетић
Поред тога, наш саговорник очекује да ће послодавци ићи и на проширење могућности рада на одређено време и смањивање ограничења радног времена односно увођење већег броја часова прековременог рада и већи број часова неплаћеног прековременог рада, ограничавање боловања, и слично.
Тенденције су да ће се трудити да уврсте уговоре са нултим радним временом у врсту уговора о раду, тако да добију још један облик прекарног и несавесног радног ангажовања. И наравно да по сваку цену "одбране" платформске раднике да њихов статус и даље остане прекаран, као и раднике преко агенција, и преко задруга, закључује Рељановић.
За разлику од представника власти који годинама законско срозавање радничких права оправдавају наводним усклађивањем са правним тековинама Европске уније, тим који стоји иза предложеног модела ЗОР-а тврди да је могуће имати закон који "гарантује право на достојанствен рад сваком раднику" и који је истовремено усаглашен са међународним инструментима. Остаје да видимо да ли ће синдикати и друге организације које раде у корист радништва имати довољно снаге да изгурају овакав предлог закона који би у великој мери побољшао положај радних људи.
|