АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
13.10.2020.
ПАНЧЕВЦИ ПРОТИВ ТОПЛАНЕ И СУДОВА: ГРЕЈАЊЕ ОДЈАВИЛИ, АЛИ МОРАЈУ ДА ПЛАТЕ
Фото: Pixabay 13.10.2020. 10:28 Нова економија 1 коментар
Судије основних и виших судова, у споровима потрошача са пружаоцима комуналних услуга - пре свега даљинског грејања - пресуђују у корист пружалаца услуга чак и онда кад су закони на страни потрошача, показала је студија организације потрошача Ефектива.
Ефектива је објавила студију под називом "Невидљиви закон" која се бави непримењивањем прописа о заштити потрошача услуга од општег економског интереса пред судовима у Београду и Панчеву. У ове услуге спадају, поред осталог, комуналне услуге, телекомуникационе услуге и снабдевање електричном енергијом.
Студија, коју је написао правник Ефективе Јован Ристић, показује да судије у овим споровима не примењују Закон о заштити потрошача, да Закон о облигационим односима и друге прописе примењују селективно у корист пружалаца услуга и да генерално дају предност одлукама локалне самоуправе у односу на законе са којима су те одлуке у колизији.
Као пример је узето поступање ЈКП Грејање из Панчева које наплаћује тзв. фиксни део цене грејања од потрошача којима је пружање услуге обустављено пре више од десет година, а у неким случајевима и пре читавих 20 година.
Како је Ристић изјавио за Нову економију, четири закона ове земље не допуштају наплату услуге која се не пружа, а то су Закон о облигационим услугама (кроз начело једнаке вредности узајамних давања), Закон о заштити потрошача, Закон о комуналним делатностима и Закон о енергетици.
Студија је заснована на више од 60 судских пресуда из Београда и Панчева, од чега се 44 тичу наплате фиксног дела цене грејања у Панчеву и односе на петоро потрошача који су с пуним правом одбијали да плаћају рачуне за непружену услугу грејања, верујући да ће независно судство стати уз њих.
"У пресудама се, међутим, имплицира - а у једном мишљењу Министарства енергетике се изричито каже - да се Закон о облигационим односима не примењује на облигационе односе уређене посебним законима, тј. да Закон о комуналним делатностима искључује примену Закона о облигационим односима и Закона о заштити потрошача у домену општинских комуналних услуга", објашњава Ристић, и додаје да се тиме крше уставна начела јединства правног поретка и хијерархије правних аката.
Према његовим речима, на тај начин се имплицира да локална самоуправа - којој је чланом 13 Закона о комуналним делатностима препуштено да ближе уреди уговорни однос пружаолаца и крајњих корисника услуге - има право да уреди тај однос како она хоће, тј. мимо општих правила уговорног права и правила која важе за потрошачке уговоре.
Он подсећа да системски, кровни закони, попут Закона о облигационим односима и Закона о заштити потрошача не могу да се дерогирају посебним законима а нарочито не подзаконским актима, као што су одлуке локалних самоуправа и владине уредбе.
Ристић каже да су потрошачи из Панчева, чији су случајеви обрађени у студији, до 2015. године још и добили понеку првостепену па и правноснажну пресуду у своју корист, али да су се утужења настављала као на покретној траци, а судије се у новим парницама нису освртале на пресуде својих колега. Од 2016. године, ови потрошачи без изузетка губе спорове иако су закони на њиховој страни.
Статистички подаци, које је Ристић добио од Основног и Вишег суда у Панчеву показују да у 2018. и 2019. години нико није добио спор са ЈКП Грејање.
Ристић указује да је Закон о заштити потрошача, који је од 2014. године кровни закон у овој области, практично невидљив на судовима, и то не само у Панчеву већ и у Београду, и да је примећено да неке судије игноришу позивање потрошача на њега, па чак и да одбијају да његово помињање унесу у записник.
"Закон о облигационим односима се у Панчеву примењује селективно, примењују се норме које одговарају локалној топлани, а 'прескачу' се оне које јој не иду у корист, попут начела једнакости узајамних давања. Избегавају се и оне одредбе Закона о комуналним делатностима, Закона о енергетици и Одлуке скупштине Панчево које јасно везују плаћање цене за пружену услугу."
Према његовим речима, посебно забрињава појава да судије у Панчеву не цитирају већ препричавају правне норме тако да испада да су оне искључиво у корист ЈКП Грејање, а изостављају се детаљи који су од одлучујућег значаја за успех потрошача у спору као што је везивање наплате фиксног дела цене за пружену услугу.
Ова појава је забележена у чак 10 од 24 испитаних пресуда које су донете од 2015. до 2020. године.
У осам пресуда донетих од 2014. до 2020. приметно је позивање на институте и ситуације које немају упориште ни у законима ни у панчевачкој одлуци, а то је измишљена подела на "привремено" и "трајно" искључење са топловодне мреже при чему наводно само код "трајног", односно код искључења целе зграде са топовода, топлана "нема трошкове", па тада не наплаћује фиксни део.
Ристић указује да је грејање сезонска услуга, и да му је разумљиво зашто се део цене плаћа током летње сезоне, али додаје да је "незаконито достављати рачуне корисницима који су се искључили са топловода или им је пружање услуге обустављено, па услугу немају годинама - јер је једноставно неће, и имају право да је неће и нико им је не може силом наметнути".
САЛДИРАЊЕ НА РАЧУНУ ЗА СТРУЈУ
"Невидљиви закон" се такође бави незаконитим салдирањем и урачунавањем уплата по рачунима Инфостана и Електропривреде Србије. Док је Инфостан технологије од ове праксе пре пар година одустао, ЕПС је и даље примењује - издајући рачуне који су нека врста полу-опште уплатнице и не гласе на месечни износ потраживања већ на збир месечног потраживања и ранијих ненаплаћених потраживања.
Како Ристић указује, последица тога је - зарачунавање камате на камату, што је забрањено Законом о облигационим односима али ЕПС-у доноси екстрапрофит.
На четири хиљаде динара по окаснело плаћеном месечном рачуну, камата не може да буде већа од 10 динара, а она буде преко 100 динара, каже Ристић и додаје да је Инфостан у последње две године почео да губи спорове по тужбама за дуплу наплату рачуна као још једне последице примене система салдирања које је то београдско ЈКП користило од 2011. до 2018. године.
Према Ристићевим речима, тек су у 2020. години забележени први случајеви примене Закона о заштити потрошача пред београдским основним судовима у домену комуналних услуга.
Студија је урађена уз финансијску помоћ ЕУ у оквиру пројекта "Припреми се за учешће" који спроводе Центар за европске политике (ЦЕП), Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), Центар савремене политике и Ефектива.
|