АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.11.2020.
ФИСКАЛНИ САВЕТ: ДЕФИЦИТ РЕПУБЛИЧКОГ БУЏЕТА РЕКОРДНО ВИСОК
Фото: Pixabay 10.11.2020.
Здравствена криза погодила је бужет Србије знатно више него што се очекивало, па ће због тога бити изазов да се јавне финансије поново ставе под контролу, наводи у својој анализи Фискални савет Србије.
Фискални савет тврди да је ребалансом превиђен рекордно висок дефицит републичког буџета у износу од 483 милијарди динара, што је 8,8 одсто бруто домаћег производа.
"Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40 одсто у односу до сада највеће остварене дефиците из 2012. и 2014. године", пише између осталог у анализи.
Додаје се да је он настао јер је здравствена криза "оголила проблеме који су годинама гурани под тепих", па је током кризе Србија морала да издвоји знатно више новца од земаља које са њом могу да се пореде.
"Ни проблеми државних и јавних предузећа (Ер Србија, ЕПС) нису од јуче. Криза је заправо била само окидач за државну интервенцију којом је у 2020. покривен део трошкова њиховог неуспешног пословања што би се вероватно десило у неком тренутку и да није било кризе", наводе чланови Фискалног савета.
Други проблем према њиховим речима је и тај што ће се година завршити са неодрживо великим издацима за плате у јавном сектору, а БДП ће највероватније пасти за око 1,5 одсто, што се како објашњавају разликује од прогнозе од 1 одсто коју ње направило Министарство финансија.
"Ова разлика није претерано велика, а у времену повећаних неизвесности одређена одступања у прогнозама су. Слично томе и укупни приходи и расходи буџета Републике ребалансом су кредибилно планирани", оцењује Фискални савет.
Додаје се и да је добро што у кризи нису смањене инвестиције у инфраструктуру, које су ребалансом веће у односу на април и то за око 27 милијарди динара (230 милиона евра), за набавку медицинских апарата и опремање ковид-болница (процењено на око 200 милиона евра).
Са друге стране Фискални савет сматра и да је предложени ребаланс буџета направио велики корак уназад у погледу детаљног и јасног приказивања расхода. Као пример се наводи повећање дефицита Републике у односу на април за 850 милиона евра. Намена тих расхода, како кажу није довољно јасна.
"Није објашњено на шта тачно одлази око 150 милиона евра повећања нето буџетских позајмица (претпостављамо да највећи део тих средстава иде за Ер Србију). Није објашњено ни зашто су инвестиције Министарства одбране повећане за око 100 милиона евра", каже Фискални савет.
Подсећа се и да је Канцеларија за јавна улагања добила нових 100 милиона евра "без било каквог објашњења" намене тих средстава, што је неочекивано јер се са друге стране транспарентно показују инвестициони пројекти Министарства грађевинарства.
СРБИЈА ИНВЕСТИРА И ПРЕКО ДРИНЕ
У ребалансу се према тумачењу Фискалног савета појављују нове буџетске ставке од 40 милиона евра за субвенције у електро-енергетском сектору, које како се оцењује највероватније одлазе у ЕПС.
Субвенције за авиосаобраћај од 35 милиона евра највероватније одлазе на изградњу аеродрома у Требињу (Република Српска) и друге активности, сматрају економисти те институиције и наглашавају да би порески обвезници морали да имају много детаљнији увид у трошење њихових средстава.
Ипак њихов став је и да ће Србија у 2020. имати осетно већи буџетски дефицит у односу на просек земаља ЦИЕ (земаља Централне и Источне Европе, 8,9% БДП-а у односу на 7,5% БДП-а). То је кажу неочекивано јер је наша привреда знатно мање погођена пандемијом, али је са друге стране појашњава скупа мера исплате 100 евра свим пунолетним грађанима.
"Јавни дуг ће у 2020. имати снажан раст - са 53 одсто БДП-а на око 60 одсто БДП-а што је неодрживо висок дуг за Србију... у 2021. потребно је планирати фискални дефицит у наредној години од око 2 одсто БДП-а," предложио је између осталог у својој анализи Фискални савет.
Савет додаје и да "претерани оптимизам" у прогнозама економских кретања може бити озбиљан фискални ризик због чега не би требало планирати већи раст БДП-а у 2021. од 4 одсто.
|