АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.11.2020.
СРБИЈА, УГАЉ И ЖИВОТНА СРЕДИНА: ДА ЛИ СРБИЈА МОЖЕ ДА СМАЊИ КОРИШЋЕЊЕ УГЉА И ЗАШТО ЈЕ ТО ВАЖНО
Пише: BBC News на српском16. новембра 2020. ФОНЕТ
Сећате се смога од прошле зиме? Један од највећих криваца за то је угаљ
Сећате ли се густог смога који је прошле зиме прекрио многе градове у Србији?
У медијима се тада говорило о штетним честицама чији највећи проценат, показују извештаји Агенције за заштиту животне средине, потиче од термоелектрана где се користи угаљ и од индивидуалних ложишта.
Европска унија планира да најкасније до 2050. угаси све термоелектране на угаљ и тако значајно смањи загађење.
Србија, која нема тако дугорочан план и, према речима стручњака, "зими има мањкове енергије", спрема се да до 2025. године повећа коришћење енергије из обновљивих извора на 27 одсто, али и да отвори нове површинске копове за угаљ.
Прошлогодишње истраживање Агенције за заштиту животне средине Европске уније о последицама загађења животне средине по здравље означило је Србију и још неколико земаља Балкана као црне тачке у Европи.
Као један од приоритета Министарства рударства и енергетике, ресорна министарка Зорана Михајловић најавила је остваривање енергетске безбедности Србије, нагласивши важност поштовања европских норми у тој области.
Све се то дешава док је у току поступак који је европска Енергетска заједница почетком ове године покренула против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима - што су у Србији енергетска постројења на угаљ - и прекомерног загађања.
Зашто Србија користи толико много угља?
Један од разлога је застарелост енергетског система - идеја да треба чувати животну средину је новија од постројења из којих Србија добија више од половине енергије.
Око 70 одсто електричне енергије који произведе Електропривреда Србије потиче из термоелектрана, показује Енергетски биланс Репубике Србије за 2019. годину.
То је процес који почиње од угља и завршава се упаљеним сијалицама у топлим домовима.
Разлог што је овај проценат тако висок лежи у томе што је највећи део нашег система за производњу електричне енергије изграђен је у прошлом веку, када су се земље највише ослањале на угаљ и потенцијал великих река, објашњава за ББЦ на српском стручњак у области енергетике Небојша Арсенијевић.
У то време, додаје, технологије за производњу електричне енергије из енергије сунца, ветра и осталих обновљивих извора нису биле комерцијално доступне.
"У Европи се о екологији, на начин на који о томе данас размишљамо, прича последњих двадесетак година, а код нас вероватно и краће", истиче Арсенијевић.
Подсећа да су "највећи електроенергетски објекти у Србији грађени пре око пола века".
Арсенијевић примећује да у Србији "и даље постоји уврежено мишљење да је струја из угља најјефтинија", али истиче да је то последица "социо-историјских околности које су непоновљиве" , када су југословенске државне компаније имале приступ ресурсима под "врло повољним условима".
Осим тога, напомиње, тада је било "далеко једноставније и јефтиније извршити експропријацију земљишта потребног за изградњу највећих електроенергетских објеката".
"Данас би у Србији било веома тешко и економски неисплативо изградити потпуно нову термоелектрану, нарочито приватну", каже Арсенијевић.
Србија је у обавези да примени одредбе европске Директиве о великим ложиштима, којом се обавезала да постепено смањује емисије, као и да затвори термоелектране које су велики загађивачи, а у које нема смисла улагати.
"У наредних 10-15 година Србија ће морати да нађе начин да надомести производњу електричне енергије из преко 4.000 мегавата термоелектрана, за шта треба да изгради преко 10.000 мегавата соларних, ветро или хидро електрана".
"Потребне инвестиције, имајући у виду садашње трошкове технологије, износе више од 10 милијарди долара", објашњава Арсенијевић.
Нема сумње, истиче, да то подразумева напоре у сфери социјалне политике, јер "у сектору експлоатације угља ради велики број људи којима треба обезбедити алтеративни посао".
Државе у Европској Унији већ су прошле ову енергетску транзицију и успешно су решиле ова социјална питања.
"Мој утисак је да у Србији постоји свест о потреби да се ове промене догоде", закључује Арсенијевић.
- Сијалица ББЦ
Србија би у наредних 10-15 година требало да смањи потрошњу угља у корист енергије из обновљивих извора Може ли Србија више да се ослони на гас и тако ублажи проблем угља?
Један од начина да се смањи коришћење угља је прелазак на природни гас - енергент чије сагоревање емитује између 50 и 60 одсто мање угљен-диоксида него термоелектране на угаљ.
Србија би можда могла постепено да се пребацује на гас када би политика између Европске уније, САД и Русије у овој области била мирније море.
"Србија има малу производњу гаса који не задовољава потребе тржишта, дугорочно смо принуђени да га увозимо, а скоро комплетан увоз је из Русије - којим год током да стиже у Србију, то је руски гас", објашњава професор Душан Пророковић, аутор и уредник више радова и зборника на тему дипломатије и енергетике.
Поред тога, додаје он, "Србија зими по правилу бележи мањкове енергије, а лети вишкове".
Нафту је, објашњава, земља током година увозила из Русије, Румуније и арапског света, док су тренутно "обе рафинерије у Србији су у рукама руског Гаспрома".
Србија се за снабдевање гасом у потпуности ослања на Русију
Српска дипломатија је преоптерећена косовским питањем, према томе се други актери разврставају на пријатеље и непријатеље, сматра Пророковић.
"На другом месту је економска дипломатија, на трећем питања безбедности, а енергетска дипломатија тек на четвртом. Дакле, није ни међу прве три", каже.
Док је Србија у овој сфери готово потпуно ослоњена на Русију, европске земље труде се да пројектима као што су Трансјадрански и Транссахарски гасовод обезбеде мању зависност од руског гаса.
"Али, проблем са њима је што ти гасоводи имају дупло мањи капацитет него један крак Турског тока, чија је изградња планирана до краја ове године", истиче Пророковић.
Он подсећа да је Европска унија (ЕУ) 2014. године обуставила изградњу руског гасовода Јужни ток, због неусклађености са европским законима, јер је тада планирано да иста руско-српска компанија транспортује и продаје гас.
Чињеница да транспорт и продаја гаса нису раздвојени једна је од главних препрека Србије да у преговорима са Европском унијом отвори Поглавље 15 - Енергетика.
"Данас се више због политике, а мање због цене гаса улаже у пројекте који треба да обезбеде алтернативно снабдевање", оцењује Пророковић.
Превирања око Турског тока само су део шире политичке слике.
Уз финансијску помоћ пет европских компанија, Русија на северу Европе гради Северни ток 2 - гасовод који би требало да удвостручи капацитете постојећег Северног тока и који пролази рутом Русија, Финска, Шведска, Данска и Немачка, још једном заобилазећи Украјину.
Завршетак изградње гасовода очекује се до краја 2020. године, а пратиле су је бројне политичке турбуленције.
Између осталог, председник САД је 2019. увео санкције против Русије, а Немачка је након тровања руског опозиционара Алексеја Наваљног изразила спремност да стане на пут отварању Северног тока 2.
Идеја о изградњи је већ у старту изазвала поделе унутар Европске уније - Европски парламент је децембра 2018. био донео правно необавезујућу резолуцију, која је позивала на обуставу изградње.
Док је Европски парламент Северни ток тада видео као "политички пројекат који прети да угрози енергетску стабилност у Европи", портпаролка руског министартсва иностраних послова Марија Захорова га је описала као "мировни, авантуристички и обећавајући енергетски пројекат", а упозорења европске као резултат "лобирања".
Пророковић подсећа да Русија има највеће потврђене резерве природног гаса у свету, а на другом месту је Иран.
"Односи са обе ове земље, као и са Алжиром који је у близини ЕУ и представља опцију за увоз гаса, су проблематични", каже и додаје да је "поред заштите животне средине, то један од разлога што Европа покушава да се пребаци на зелену енергију".
Да ли решење лежи у зеленој енергији?
У Србији се, према подацима за 2019. годину, из обновљивих извора добија одсто 18,9 одсто енергије.
"Србија ће у будућности морати све више да се окреће добијању енергије из обновљивих извора", каже декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић за ББЦ на српском.
На тај начин, Србија би пратила европску енергетску политику, а такође би се обезбедила за будућност у којој ће свет неминовно потрошити залихе фосилних горива, из којих се тренутно добија око 80 одсто енергије на глобалном нивоу.
Ристић подсећа да је Србија 2013. године усвојила Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије, којим је предвидела да до 2020. године добија 27 одсто или 1100МW из обновљивих извора енергије и тиме смањи утицај на климу.
Постизање тог циља у међувремену је одложено за 2025. годину.
"Држава је имала циљ да максимално искористи хидропотенцијал, геотермалну енергију, могућност производње енергије из биомасе и енергије ветра, а акценат је стављен на изградњу малих хидроелектрана деривационог типа, што је по мом дубоком уверењу, а и по мишљењу појединих српских научних институција, погрешан приступ јер доноси мало енергије, а производи велике штете", истиче Ристић.
Изградњи малих хидроелетрана противили су се активисти широм Србије и Балкана, на челу са активистима покрета Одбранимо реке Старе планине.
- ракитска река 2018 ББЦ/Лазара Маринковић
Село Ракита на југу Србије и његова река - симбол отпора старопланинских активиста
Ристић истиче да би "требало модернизовати и продужити радни век постојећих хидроенергетских постројења, а такође би се требало окренути биомаси".
"У јавности се често чује коментар да би повећање добијања енергије из биомасе водило ка уништењу наших шума, што је потпуно погрешно, јер би Србија могла да оснује плантаже дрвећа на непродуктивним пољопривредним површинама којих има преко 50.000 хектара, где је земља превише кисела или има подземних вода, па није погодна за узгајање хране", наводи декан Шумарског факултета.
У Србији се за сада соларна енергија мало користи.
"Не стоје ни аргументи да постављање соларних панела ремети пољопривредну производњу, а бројни светски примери показују да испод соларних панела врло успешно може да се организује интензивна повртарска производња више култура, где панели служе као заштита од претераног сунчевог зрачења и падавина", објашњава Ристић
Истиче да треба водити рачуна и о енергетским губицима, који су у Србији трипут већи од европског просека.
"Према подацима Светске банке, Србија изгуби око 15 одсто енергије приликом транспорта, док је на европском нивоу тај проценат 5,5″, каже Ристић.
Верује и да тај проблем је решив, али да "захтева политичку вољу".
"Сваки начин производње електричне енергије наноси штету животној средини, али одговорна друштва успевају да нађу моделе који задовољавају јавни интерес тако што обезбеђују довољно енергије, а минимизирају негативни утицај на животну средину", закључује Ристић.
Шта то значи за европске интеграције Србије?
"Најновијим извештајем Европске комисије о напретку Србије оцењено је да је Србија у овој области умерено припремљена и да постоји ограничен напредак", каже за ББЦ на српском Огњан Пантић, асистент на пројектима у области енергије и животне средине Београдске отворене школе.
Он подсећа да преговоре са ЕУ у овој области Србија води у оквиру Поглавља 15, које још увек није отворено.
За његово отварање, потребно да "Србија испуни два претходно постављена мерила, између осталог да одвајањем делатности транспорта и дистрибуције гаса створе услови за неометано тржиште гаса и слободан приступ транспортној мрежи свим снабдевачима гасом", наводи Пантић.
Поред политичких проблема, Пантић каже да је један од највећих са тренутном дугорочном стратегијом Србије је тај што се заснива на угљу као примарном ресурсу.
"Што дуже то траје, то ће дуже трајати и негативне последице оваквог начина производње енергије по здравље становништва и животну средину и додатно ће удаљавати Србију од циљева на нивоу Европске уније, Енергетске заједнице и Уједињених нација у погледу обновљивих извора енергије и борбе против климатских промена", закључује.
Један од осам смртних случајева у Европи има везе са загађењем животне околине.
Ситуација је најгора на Балкану, а земље са процентуално највећим бројем смртних случајева због загађења су Албанија, Босна и Херцеговина, Румунија, Црна Гора и Србија, док ваздушно загађење, загађење буком, лош квалитет воде и изложеност хемикалијама узрокују 13 одсто свих смртних случајева.
|