АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.01.2021.
ПОРЕСКА УПРАВА КОНТРОЛИШЕ И ОНЛАЈН НАСТАВНИКЕ ЕНГЛЕСКОГ
Фото: Pixabay 08.01.2021. Нова економија
Позиви за контролу прихода из иностранства масовно стижу и фриленсерима који су почев од 2015. године преко интернета предавали енглески језик и зарађивали до 300 долара месечно, кажу у Удружењу радника на интернету (URI) за Нову економију. Међу овим "гиг" радницима је највише младих,који су и мимо пандемије били угрожени на тржишту рада. Често раде на црно или са уговорима који недовољно штите њихова права, а најновије мере пореских органа многе ће оставити без и ових минималних извора прихода.
"У овом тренутку не могу да кажем који је број људи тачно, али се заиста јавило доста људи који су радили предавали енгески језик на интернету", каже за наш портал председник Удружења радника на интернету, Миран Погачар.
Према његовим речима углавном су у питању људи који су радили за компанију Бибо.
"Наш савет јесте, као и свима (који имају сличне проблеме) да се јаве Удружењу радника на интернету (и) да добију правну помоћ преко удружења, односно правника и адвоката са којима сарађујемо", додаје Погачар.
Он је навео да се правила примењују на људе који су радили две, три или више година, све оне који су те послове радили од 2015. до ове 2020. године.
Сматра и да је "недопустиво да неко тим људима нешто наплати уназад и узме им скоро све што су зарадили".
"Видећемо шта ће се да тим дешавати, али у сваком случају то је катастрофално.То ми нећемо дати", додаје саговорник Нове економије.
Он додаје да су предавачи енглеског језика на интернету често зарађивали мање од просечне зараде у Србији, као и мање од минималне зараде, најчешће за накнаду која се кретала у распону од 200 до 300 долара месечно.
Где ће се запослити генерација из карантина
"То у ствари показује у којој је мери држава спремна да узме паре свима, па и људима који су зарађивали неку цркавицу", казао представник Удружења радника на интернету.
Други саговорник Нове економије који је желео да остане анониман већ четири године предаје енглески преко интернета, радећи за агенцију Бибо.
"Моја зарада је нешто већа од просечних примања у Србији, око 60 хиљада динара на месечном нивоу, све зависи од броја радних сати", навео саговорник Нове економије.
Према његовим речима, од Пореске управе му није стигао никакав позив за контролу прихода, а у случају да му позив ипак стигне "не планира да било шта плати држави".
Међутим, оцењује да би много боља била опција када би држава фриленсерима ретроактивно обезбедила радни стаж.
Послови младих угрожени и кад није корона
"Млади иначе имају тежи положај на тржишту рада и када нема кризе. Они више раде у сивој економији, чак за 30 одсто од других старосних група, на несигурним пословима и уговорима, то посебно важи за жене и за оне који живе на селу. Са друге стране, транзиција од школе до посла, доста дуже траје него у Европској унији", подсећа за Нову економију Јелена Жарковић, професорка Економског факултета у Београду.
Додаје и да ће запошљавање младих због пандемије ићи још спорије, многи и не траже посао, то је генерација која ће имати, такозвани "ожиљак на зарадама" у будућности, најпре због мање радног искуства.
Број гиг радника у Србији није за потцењивање
Према истраживањима Центра за јавне политике, заједница људи који раде различите послове преко платформи тзв. гиг радника, уопште није за потцењивање.
Више десетина хиљада гиг радника из Србије и региона раде преко општих онлајн глобалних платформи попут Upwork, Freelancer, Guru и Fiverr, као и специјализованих платформи, попут Engooa, ABC Tutora.
На водећу улогу Србије у платформској економији мерено по броју гиг радника по глави становника и по уделу у радној снази по први пут је указала студија Светске банке из 2015. године.
|