АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
22.02.2021.
НВО: БРОЈНЕ МАЊКАВОСТИ ЗАКОНА О БЕСПЛАТНОЈ ПРАВНОЈ ПОМОЋИ
Фото: Pixabay 22.02.2021. 11:46 Саопштење 0 коментара
Годину дана након што је ступио на снагу Закон о бесплатној правној помоћи, представници цивилног сектора упозоравају на бројне недостаке у његовој примени. Иницијатива за економска и социјална права А 11 и удружење Praxis, у заједничком саопштењу наводе да, иако је циљ тог закона да се омогући једнак приступ правди свим људима, у пракси дешава супротно и да им та врста помоћи заправо није довољно доступна.
Извештај Иницијативе А 11 како се наводи бавио се применом Закона о бесплатној правној помоћи из угла интерно расељених лица.
Извештај Praxis-a бавио се питањем примене тог закона из угла људи који се налазе у ризику од апатридије (у ризику да дођу у ситуацију да им ниједна држава не призна право на држављанство и сва права која иду уз то).
Истраживање које је спровео Praxis показало је да је само 32 одсто општина и градова формирало службу за бесплатну правну помоћ, као и да у 18 одсто локалних самоуправа није поднет ниједан захтев за бесплатну правну помоћ.
Подаци показују и да у 32 одсто локалних самоуправа није поднето више од 10 захтева за бесплатну правну помоћ за годину дана.
Наводи се и да је проблематична чињеница да у две трећине јединица локалне самоуправе особе које одлучују о захтевима истовремено и пружају бесплатну правну помоћ.
Како истиче Милан Радојев, правни координатор у Praxis-у, изузетно мали број људи који се налазе у ризику од апатридије успео је да добије бесплатну правну помоћ на начин који је предвиђен законом.
Он је посебно нагласио да ти грађани скоро никада нису успели да самостално остваре право на бесплатну правну помоћ, већ им је она одобрена тек након што су им у томе помагали правници Praxis-а.
"Лица у ризику од апатридије, спадају међу најрањивије групе у друштву. Недостатак докумената им онемогућава приступ другим основним правима, а овде говоримо о лицима која ионако живе у дубоком сиромаштву", изјавила је Маријана Луковић, извршна директорка Praxis-а.
Она подсећа да су то људи ниског нивоа образовања, правно су неуки, а често ни сами не знају која врста помоћи им је потребна, као и да се ти људи налазе у беунадежном положају, ако не могу да добију бесплатну правну помоћ за издавање личних докумената.
Истраживање Иницијативе А 11 указује на неприступачност система бесплатне правне помоћи најугроженијим интерно расељеним лицима.
Људи који спадају у посебно угрожене групе и који су учествовали у истраживању, наводе да нису адекватно информисани о начину на који који могу да приступе бесплатној правној помоћи, јер процедуре за њено добијање нису приступачне и транспарентне.
Наводе и да њихови захтеви често буду одбијени усменим путем, истичу да је образац захтева за одобравање бесплатне правне помоћи недовољно јасан, као и да није усклађен са потребама и степеном образовања неких од најугроженијих грађана.
Студије случаја које су представљене указују на незаконитост у раду служби за бесплатну правну помоћ, као и на недовољно јасне процедуре и укупну неприступачност бесплатне правне помоћи најугроженијим људима.
Удружења која су анализирала Закон о бесплатној правној помоћи питају државу Србију да ли због свих набројаних проблема треба приступити његовим изменама и наглашавају да су удружења грађана која су специјализована за пружање бесплатне правне помоћи практично искључена из могућности да је пруже оним људима којима је она неопходна.
Обука запослених који се баве пружањем бесплатне правне помоћи, информативне кампање о правима која грађани имају у систему наводе се као неопходни кораци које треба предузети како би се бесплатна правна помоћ обезбедила за најугроженије људе.
|