АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.06.2021.
АНАЛИЗА - НИЈЕ САМО КОРОНА; СВЕ ВИШЕ ЉУДИ СЕ ВРАЋА У СРБИЈУ - КО СЕ ВРАЋА, ЗАШТО, ГДЕ ЋЕ ДА РАДЕ
Колико је талас повратника у Србију утицао на тржиште рада и шта то исто тржиште има да им понуди?
ИЗВОР: Б92/АНА РИСТОВИЋ СУБОТА, 12.06.2021
Илустрација: Профимедиа
Пандемија коронавируса приморала је многе да се врате у матичне земље. Тако се у марту прошле године говорило да се у Србију вратило чак 400.000 наших грађана.
Ипак, чини се да људе није само "мука натерала" да се врате у родну земљу, већ и прилике које им се овде сада пружају, а којих није било када су решили да се преселе у иностранство.
Ко ће у Србији лако наћи посао, а кога ће тек да боли глава: За једно радно место 83 кандидата
Повећан број кандидата за посао
Менаџер за односе са јавношћу сајта Послови Инфостуд, Милош Турински, каже да број кандидата који су конкурисали за посао јесте порастао, али да се не може прецизно утврдити да ли су то у питању повратници или овдашњи људи који су једноставно због кризе остали без посла.
"Колико ће потрага за послом по повратку у матичну земљу бити изазовна зависи од тога ко је дошао са каквим квалификацијама. Знамо да су занатлије попут столара, фризера, грађевинских радника и других - дефицитарни кадар и они би могли да имају добру шансу", каже Турински за Б92.нет.
Ко ће у Србији лако наћи посао, а кога ће тек да боли глава: За једно радно место 83 кандидата
Директор програма за циркуларне миграције - Тачка повратка, Иван Бркљач, наводи да, имајући у виду да је Тачка повратка кренула активно са радом баш у току пандемије (март прошле године) тешко би било направити поређење са периодом пре пандемије када су бројеви у питању. Ипак...
"Од почетка пандемије обратило нам се више од 5.000 људи, а неколико стотина смо спровели кроз процес повратка и помогли са реинтеграцијом у различитим капацитетима. Тачни бројеви циркуларме миграције у претходном периоду нису званично објављени, међутим, оно што можемо да издвојимо као утисак је да је све више породица које размишљају о повратку услед промена које су настале на глобалном тржишту рада и чињенице да је све присутинији рад од куће односно рад на даљину", запажа Бркљач.
Илустрација: Depositphotos, AndreyPopov
Тачка повратка је програм повезивања и сарадње између српских заједница из целог света кроз размену знања и искустава, који се реализује уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Владе Републике Србије, а оснивачи су дијаспорска организација Сербиан Ентерепренеурс и Научно-технолошки парк Београд. Идеја пилотирања програма јавила се на конференцији Таленти на окупу у децембру 2018. године, а почетак рада Тачке повратка најављен је годину дана касније, у децембру 2019. године на истом догађају. Основна идеја програма је изградња отвореног српског друштва, које слободно размењује информације, користи потенцијале српске дијаспоре и води дијалог на тему одласка и повратка.
Наш саговорник додаје да је све више упита у претходних годину дана који се тичу прилике за запошљавање повратника и бенефиција које прате повратак, као и могућности за рад из Србије, али за послодавца који се налази у иностранству.
"Ово је вероватно највећа промена која се десила у том смислу, након пандемије, а тиче се циркуларне миграције, па је и наш одговор на те промене био да у сарадњи са послови.инфостуд.цом компанијом направимо посебну претрагу прилика за запошљавање за кандидате са међународним искуством", каже Бркљач.
Зашто се људи враћају?
Како додаје, разлози и мотиви за повратак и одлазак су често исти - каријера, студије, породица, повезаност са пријатељима и блиским особама - само воде ка различитим дестинацијама у различитом животном добу.
Рад од куће све се више и нуди и тражи: Да ли је све баш тако сјајно?
"Мотивација за повратак је увек врло комплексна и повезана је како за порекло тако и за неке личне околности, као и прилике које се отварају у Србији, а којих није било када се један број људи иселио пре 10 или 15 година. Стартап култура, бенефиције за повратнике, пореске олакшице, подршка креативним индустријама, развој ИТ сектора у претходној деценији, али и отварање глобалног тржишта према нашим стручњацима су утицали да се миграторни токови на које смо навикли мењају", напомиње Бркљач за наш портал.
Са еУправом се, тврди, доста ствари променило, па је низ административних процедура убрзан и олакшан, доступан онлајн.
"Али те новине сад треба да као инфромације проциркулишу кроз дијаспору. Ми смо баш са идејом превазилажења тих препрека направили Водиче за повратнике који треба да послуже давањем правих информација када је повратак у питању", додаје он.
Илустрација: Depositphotos, depositedhar
Царинске олакшице као бенефит
Последњим изменама Уредбе о царинским повластицама у 2019. години, лимит за ослобађања од плаћања увозних дажбина на предмете домаћинства који се увозе из иностранства подигнут је са 5.000 на чак 20.000 евра, за све који су у иностранству провели до 10 година. За грађане Србије из дијаспоре који су живели у иностранству дуже од 10 година, овај лимит је у потпуности сада укинут, а више о томе можете прочитати у посебном тексту.
Ко се враћа?
Тачка повратка фокусирана је на комуникацију са нашом високобразованом дијаспором.
"Међутим, велики број производа које имамо дигитално и информација које смо обезбедили на сајту намењен је широј популацији повратника - односно целој дијаспори. Нама се углавном јављају млађи људи - од 25 до 40 година, који разматрају да своје каријере настављају у Србији, да оснују стартап или почну неки посао са искуством које су стекли у иностранству", објашњава Бркљач.
Колико заиста зарађују програмери у Србији: Суботица двоструко "јефтинија" од Београда
Истиче и да је Србија, према истраживању Бечког института за међународне економске студије, у периоду од 2015. до 2019. године имала нето позитивну миграцију високообразованих повратника у свим старосним групама, што врло јасно може да се схвати као индикатор промена у земљи.
Како да лакше дођу до запослења?
Оно што Милош Турински уочава као честу појаву јесте да људи који конкуришу за посао не приступају томе као озбиљној ствари.
"Проналазак посла је посао. Кандидати неретко шаљу исти ЦВ свима, што је грешка. Треба га прилагодити адреси на коју се шаље и оставити само релевантне информације, а пожељно је да се уз то приложи и мотивационо писмо. Сем тога, наш савет је да се увек уради детаљно истраживање послодаваца и позиција које се нуде - распитати се о искуствима запослених, претражити доступне информације о послодавцу на интернету и слично", закључује Турински.
|