АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.07.2021.
РАДНО ВРЕМЕ: ЗАПОСЛЕНИМА ЗАКОН НЕ ДОЗВОЉАВА ДА РАДЕ ДУЖЕ, СВЕ И ДА ХОЋЕ
БИЗНИС Аутор:Даниела Илић Красић 05. јул. 2021
Извор: Н1/ Илустрација
Да ли су радници лесковачког предузећа Аптив Цонтрацт Сервице добровољно потписивали изјаву да ће радити по 12 сати дневно или су то чинили на налог послодавца, потпуно је неважно. Јер, у оба случаја реч је о кршењу Закона о раду и у оба случаја у прекршају је - послодавац, објашњава за портал Н1 Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда. Суштина је, како каже, да нека права која прописује овај закон, попут трајања радног времена, не могу да се мењају такав начин.
Радници лесковачког предузећа Aptiv Contract Service, у протеклих недеља потписивали су изјаве да ће радити по 12 сати дневно током радног времена у периоду од 21. јуна до краја јула. Како је Н1 већ известио, после вишедневног притиска на раднике лесковачке фабрике Aptiv да пристану на смене од 12 сати дневно, пословодство ове британске фирме је променило одлуку и од понедељка, 5. јула требало би да буде враћено осмочасовно радно време. Тиме би радна недеља, која је према наводима синдиката металаца трајала и по 72 сата, требало да се врати у законске оквире.
Једнообразне изјаве које су потписивали радници су, према оцени стручњака - противзаконите. Јер, према речима Мариа Рељановића, са Института за радно право, запослени не могу ни добровољно да се одрекну неких права.
Извор : Центар за политике еманципације
"У Закону о раду, као и другим законима којима су регулисана права радника, постоје две врсте норми. Једна врста се назива диспозитивним нормама - то су норме које се могу даље регулисати колективним уговорима или актима послодавца. Друге су императивне норме - оне се не могу ни на који начин мењати, нити споразумом послодавца и запосленог, ни једностраним изјавама или актима послодавца или запосленог", објашњава Рељановић за портал Н1.
Право на ограничено радно време једно је од основних права радника и оно је уређено - императивно.
"Другим речима, трајање радног времена уређено је законом и та законска норма не може да се измени ни на један од описаних начина. Тако да ни акт послодавца којим се уводи овакво радно време, а ни "добровољно" одрицање запослених од овог права - не производи никаква правна дејства а послодавац се увек налази у прекршају", истиче Рељановић.
Како запослени да се заштите
У кокретном случају предузећа Аптив, радници су се обратили инспекцији рада, која је, према речима Рељановића, доста брзо реаговала и установила да постоји кршење закона.
"Инспекција је послодавцу наложила да отклони ове недостатке, што је он према наводима локалних медија и учинио. Ово је уједно и најефикаснији начин заштите, јер је у питању очигледно кршење закона и инспекција рада једноставно не може да донесе другачију одлуку. Друга правна средства могла би да се односе на обраћање суду и тражење привремене мере - али је оно наравно далеко мање ефикасно - а запослени могу своје незадовољство исказати и на начин који је предвиђен Законом о штрајку", указује Рељановић.
Бојана Таминџија из организације Центар за политике еманципације за портал Н1 наводи да раднице и радници овакве врсте изјава потписују најчешће из страха од губитка посла.
"Често се дешава да и није довољно јасно шта се и из којих разлога потписује. Међутим, важно је нагласити да пре потписивања било каквог документа који се учини 'сумњивим' или из било ког разлога неповољним по запослене, они имају право да се консултују или са представником синдиката, уколико постоји у фабрици, или са адвокатом, како би заштитили своја права. Такође, уколико запослени сматрају да им се на радном месту крше радна права, увек могу обратити и инспекцији рада" наводи Таминџија.
Како додаје, сви запослени у сектору текстила, коже и обуће, могу да се за бесплатан правни савет обрате и Центру за политике еманципације.
Постоји ли контрола послодаваца
Надзор над применом Закона о раду врши инспекција рада.
"Овакве прекршаје међутим једноставно није могуће уочити приликом редовног надзора - они трају краћи период времена и уколико неко не поднесе пријаву инспекцији рада, сасвим је извесно да се надзор над послодавцем неће спровести", указује Марио Рељановић.
Он истиче да је јако индикативно да је у овом случају (Аптива) послодавац одлучио да примени очигледно незакониту меру.
"Та мера се по мом мишљењу граничи са кривичним делом изнуде, иако је према Закону о раду и другим прописима послодавац имао неколико подједнако ефикасних а сасвим законитих мера", истиче Рељановић.
Најпре, каже - логична и нормална реакција послодавца била би да ангажује додатне запослене на месец дана.
"Уколико је поступак запошљавања превише спор - мада не видим зашто би био, нарочито ако се обрати филијали Националне службе за запошљавање -послодавац би могао да ангажује таква лица и путем агенција за привремено запошљавање - оне су наводно веома ефикасне у пружању услуга и пронашле би послодавцу нове запослене у веома кратком року. Коначно, послодавац је могао да уведе прерасподелу радног времена за постојеће запослене, која је управо и замишљена као легалан и легитиман начин решавања изненадног повећања обима посла. На тај начин не би запошљавао нове људе већ би постојећим запосленим увео дуже радно време које би касније било компензовано (плаћеним) слободним данима", објашњава Рељановић.
Ко жмури?
Како истиче, основно питање у овом случају је - зашто послодавац није решио да примени нити један од ових механизама, већ је прибегао ужасном и незаконитом поступку, за који свакако морао знати да је незаконит?
"Ја се не усуђујем да одговорим уместо одговорних лица у компанији Аптив али ми се чини да је превасходни разлог то што је код послодаваца - нарочито страних послодаваца - створена атмосфера неодговорности за поступање, односно да се рачуна на то да ће држава 'зажмурити' на кршења закона према радницима", закључује Марио Рељановић.
Колико субвенција је добио Аптив
Центар за политике еманципације и Центар за достојанствен рад су, указујући на проблем запослених у предузећу Аптив из Лесковца, подсетили колико субвенција је ова компанија добила од државе Србије.
"У току 2019. године ова фирма је из буџета Републике Србије добила 7,5 милиона евра субвенција за запошљавање 2.000 радника и радница. Потом, 2020. године поново добија субвенције у истом износу, овај пут за запошљавање 700 радника и радница. Идентичан износ (7,5 милиона евра) држава је уложила у изградњу фабрике, а додатних 68 милиона динара дала је за довођење гасовода. За прикључке ЕПС-а и ЕМС-а дато је 45 милиона динара, док је Град Лесковац у инфраструктуру и земљиште уложио преко 270 милиона динара", указују ове организације.
Како се додаје, компанија Аптив, у чијем је власништву лесковачка подружница Аптив Цонтрацт Сервицес д.о.о., у 2020. години остварила је нето приход од готово две милијарде долара.
"Аптив је један од главних добављача немачке компаније Даимлер за коју у овом тренутку производи и лесковачка подружница. Даимлер је најпознатији по луксузним аутомобилима, а нето приход ове компаније у 2020. години износио је нешто преко четири милијарде долара. Овом приликом подсећамо да је пре неколико седмица у Немачкој изгласан Закон о ланцима снабдевања који обавезује немачке компаније на поштовање људских права дуж целог ланца производње. Компанија Даимлер сноси правну одговорност за ситуацију у лесковачком Аптиву и убудуће би могала бити изложена високим казнама уколико се у у њиховом ланцу снабдевања дешавају кршења права попут онога које се тренутно дешава у Лесковцу", указале су ове организације у свом саопштењу.
Шта каже Закон
Закон о раду прописује да пуно радно време износи 40 часова недељно, ако овим законом није друкчије одређено.Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.
Радна недеља траје, по правилу, пет радних дана. Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац. Радни дан, по правилу, траје осам часова.Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева - радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин.
Код послодавца код кога је рад организован у сменама или то захтева организација рада, пуно или непуно радно време запосленог не мора бити распоређено једнако по радним недељама, већ се утврђује као просечно недељно радно време на месечном нивоу. У том случају запослени може да ради најдуже 12 часова дневно, односно 48 часова недељно укључујући и прековремени рад.Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно
|