АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.10.2021.
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И МЕЂУДРЖАВНИ СПОРАЗУМИ: КАКО СЕ ТРОШИ НОВАЦ ГРАЂАНА СРБИЈЕ?
Фото: Pixabay 08.10.2021. 17:04 Матеја Агатоновић
Текст је ориинално објављен на порталу European Western Balkans.
Извршење буџета у Србији је нетранспарентан процес са обиљем простора за злоупотребе. Два канала кроз које се тржиште најчешће суспендује у Србији јесу јавне набавке и међудржавни споразуми. Значај овог питања огледа се у величини ових издатака - према последњим доступним подацима јавне набавке су у бруто домаћем производу Србије учествовале са преко осам одсто, а међудржавни споразуми за финансирање инфраструктурних пројеката су лане премашили вредност свих тендера у земљи.
Стање у појединим најважнијим сегментима извршења буџета на свим нивоима се погоршава, на шта, за сада узалуд, упозоравају релевантне организације цивилног друштва. Европска унија, која борбу против корупције у процесу приступања високо вреднује, не шаље довољно сигнала да стање у Србији треба поправити.
Јавне набавке, обезбеђивање добара или услуга за органе јавне управе, локалне самоуправе или предузећа са већински јавним капиталом, су велики део економије Србије. Према извештају Управе за јавне набавке за 2019. годину, последњем коју је та институција објавила, за годину дана закључено је око 122.000 таквих уговора, укупне вредности која премашује 440,5 милијарди динара (3,75 милијарди евра). То значи да је 8,14 одсто тадашњег бруто домаћег производа (БДП) одлазило на јавне набавке.
АКО НА ТО ДОДАМО МЕЂУДРЖАВНЕ УГОВОРЕ КОЈЕ СРБИЈА СКЛАПА СА ДРУГИМ СТРАНАМА, О КРЕДИТИМА КОЈИ ПОНЕКАД ПОДРАЗУМЕВАЈУ ДИРЕКТНУ ПОГОДБУ СА ИЗВОЂАЧИМА НАЈВАЖНИЈИХ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ПРОЈЕКАТА, ТА СУМА ЈОШ ВЕЋА. ПРОЦЕЊУЈЕ СЕ ДА ЈЕ ВРЕДНОСТ ТИХ СПОРАЗУМА САМО ТОКОМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ИЗНОСИЛА ОКО ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА.
Обично се управо међудржавни споразуми сматрају за процедуре којима се најочигледније избегава Закон о јавним набавкама. Примера ради, цена Моравског коридора (који се гради управо на овај начин), који ће спојити ауто-пут Београд-Ниш са ауто-путем "Милош Велики", је константно расла. Процењена цена радова је са првобитних 500 милиона евра скочила на 745 милиона, барем за сада.
Рокови за завршетак посла су више пута померани, што је постала уобичајена пракса у најважнијим државним пројектима. Овом "гласовитом" примеру треба додати и другу инфраструктуру - мостове, пруге, гасоводе - чија изградња касни док се цене увећавају. Стручна јавност све чешће упозорава на потенцијални проблем тзв. "корозивног капитала", средства којима се искоришћава и додатно погоршава слаба управа у демократијама у развоју.
Кинески зајмови "пале лампице", али реакција изостаје
Програмски координатор у Фондацији БФПЕ за одговорно друштво Стефан Владисављев подсећа да је овај начин уговарања послова од 2009. године у Србији потпуно легалан, али да се поставља питање колико је легитиман. Кина се све чешће намеће као кредитор за инфраструктурне пројекте, што побуђује скепсу надлежних органа Европске уније.
"Свеобухватни споразум о сарадњи у области инфраструктуре је ратификован у нашем парламенту, третира се као међународни споразум, и самим тим по нашем Уставу има већу снагу од било ког националног закона. На основу њега можемо да узмемо кредите, по уговору ангажујемо кинеске (грађевинске) фирме, јер се третира као билатерални споразум. То није у супротности ни са једним законом, али проблем јесте зашто ми одлучујемо да за неке пројекте, без икакве тендерске процедуре, разматрања или конкуренције бирамо кинеске партнере, или да распишемо конкурс или добијемо понуде, уђемо у процес јавне набавке. Кроз праћење теме сам дошао до закључка да се ради о политичкој мотивацији", наводи Владисављев.
Према његовим речима, политичка мотивација Србије је да брз и лак економски развој, што Кина може да пружи, за разлику од партнера попут Европске уније, чија асистенција садржи мноштво услова, пре свега транспарентност процедура.
"УМЕСТО ДА ИСПУЊАВАМО ТЕ УСЛОВЕ, (ДОБИЈАМО СРЕДСТВА) ОД КИНЕ БЕЗ МНОГО УСЛОВЉАВАЊА, ОСИМ ДА УЗМЕМО ЗА ИЗВОЂАЧЕ УЗМЕМО КИНЕСКУ КОМПАНИЈУ. ТАЈ МОДУС ОПЕРАНДИ ЈЕ СЛИЧАН У СВИМ ДРЖАВАМА КОЈЕ СУ ДЕО ИНИЦИЈАТИВЕ ПОЈАС И ПУТ, А СРБИЈА ЈЕ САМО ЈЕДАН ЈАКО УСПЕШАН ПРИМЕР У ТОЈ ИНИЦИЈАТИВИ. МИ УСПЕВАМО ДА НЕ УПАДНЕМО У ПРОБЛЕМЕ ДУЖНИЧКОГ РОПСТВА, БАРЕМ АКО НЕ ВАРАЈУ БРОЈКЕ НАШИХ ИНСТИТУЦИЈА, ЗА РАЗЛИКУ ОД НЕГАТИВНИХ ПРИМЕРА КОЈИ ПОСТОЈЕ ПРЕ СВЕГА У АЗИЈИ И АФРИЦИ".
Европска унија је за овакво деловање морала да направи додатне слојеве "заштите", а Владисављев као пример наводи изградњу Пељешког моста.
"Кинеска компанија је за тај пројекат дала убедљиво најбољу понуду. ЕУ је схватила да ће, ако то не ограничи, кинеске фирме које имају државне субвенције могу да победе на апсолутно сваком тендеру. ЕУ је 2019. године увела скрининг механизам за стране директне инвестиције, што значи да се сваки споразум који би се потписао (посебно) регулаторно тело на националном нивоу било дужно да преиспита. То нисмо у обавези да радимо јер још увек нисмо држава чланица, поставља се питање да ли ће то бити део неког новог кластера", казао је Владисављев.
Чак и када би се такво тело формирало у Србији, оно би, као што је случај са Мађарском, било политички мотивисано и потенцијално би само "аминовало" долазеће инвестиције.
У Србији, са централизованим системом одлучивања, где власт "живи или умире" зависно од тога колико ће нових фабрика или километара ауто-путева представити бирачима, сарадња Пекинга и Београда представља срећан и складан "брак", закључио је Владисављев.
Шта ЕУ може да уради?
Јавне набавке су препознате као важна област у процесу приступања Европској унији, где им је посвећено поглавље 5. У последњем извештају ЕК, нотиран је умерен напредак на овом пољу, уз напомене да би недавно усвојени прописи о посебним процедурама за инфраструктурне пројекте "вероватно озбиљно угрозити ефикасну примену Закона о јавним набавкама, јер дозвољава изузетке за пројекте од посебног значаја за Србију". Додаје се да је просечан број понуда по тендеру остао на 2,5, што представља погоршање у односу на 2017. годину. Организације цивилног друштва јавне набавке све чешће помињу и у контексту Поглавља 23, због тога што представљају потенцијално значајан извор корупције.
Да ли ће Србија имати проблема у процесу приступања ЕУ зависи од тога колико ће представници званичног Брисела озбиљно схватити своје поруке, сматра програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић.
Он је додао да се у извештајима о напретку већ годинама упозорава на избегавање Закона о јавним набавкама кроз међудржавне споразуме и доношење посебних закона.
"То се наводи као препорука, али није видљиво да су предузете мере због тога што Србија не само што није послушала те препоруке, већ и интензивира те штетне радње. Ми нисмо чули конкретно шта ће ЕУ предузети уколико се та пракса не промени. Могуће да смо део одговора добили кроз недостатак отварања нових поглавља или кластера, али то није јасно речено", каже Ненадић.
Оно што ЕУ може да уради јесте да услови давање финансијске подршке за инфраструктурне пројекте применом правила и добрих пракси у процесу јавних набавки. Према оценама Европске комисије, закон о јавним набавкама је усклађен са законодавством ЕУ.
"То би била конкретна мера и јасна порука ЕУ. Да ли ће они такву поруку да пошаљу - не знам, али би било потпуно логично ако би тако наступили. За пројекте које финансира ће морати да се спроведу јавне набавке, али нема никаквог смисла да се за друге кредите или пројекте не примењују те исте праксе".
Ненадић је према оваквом сценарију ипак песимистичан, јер су и компаније из Европске уније почеле да заобилазе закон директним погодбама са државом. Инвестиционе банке с друге стране имају своја правила и процедуре, али која омогућавају некакву конкуренцију.
"Тада се примењују правила банке, која обично гарантују мању заштиту него домаћи закон. По правилима банке може да се постави врло висок праг за учешће на тендеру, који би могао да се сматра дискриминаторски, а када се уложи жалба не иде домаћим институцијама, него телима банке. Мањи проблем је од међудржавних споразума, али су исходи исти", додао је Ненадић.
Боље процедуре потребне грађанима, не Европској унији
Топлички центар за демократију и људска права је упозоравао да ће поједине измене Закона о јавним набавкама довести до ситуације да ће његова примена постати изузетак. Измене које су на снази од јула 2020. године резултирале су тиме да је, само у првих шест месеци примене, на један уговор закључен по закону склопљено 46 без његове примене.
"Овај катастрофалан тренд, који је довео до тога да се однос 1 према 2,3 у корист непримењивања одредаба Закона за само 6 месеци претворило у 1 према 46 указује на сву апсурдност неких од кључних одредаба закона, али и намеру оних који су креирали нова решења да обесмисле процедуре, протерају конкуренцију из државних послова и јавне набавке у потпуности претворе у зону директног договора јавних функционера и њихових бизнис партнера", навела је у саопштењу Коалиција за надзор јавних финансија.
Представник те коалиције и директор Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић казао је да је Србија само за пола године спровела пола милиона јавних набавки без тендера, а да за тај проблем унутар ЕУ нема превише интересовања, самим тим ни убеђивања да нешто треба променити.
"Очигледно је тај процес замрзнут. Али, важније од свега - то за нас није битно. То шта они мисле, пишу, причају... То за нас нема значаја. За нас је значај оно што је наша пракса. Извештаји ЕК немају само стручну димензију, него често и политичку, што их спречава да кажу директно оно што они виде. Због тога сматрам да ти извештаји за нас нису релевантни за нас, већ наша стварност, животно искуство које се дешава сваког дана. наши подаци указују да се на једну набавку која се спроведе уз примену закона спроведе 46 на коју се закон не примењује", наглашава Добрашиновић.
ПРЕМА ЊЕГОВИМ РЕЧИМА, КРЕИРАН ЈЕ СИСТЕМ У КОМ ЈЕ НОРМАЛНО ДА СЕ ЗАКОН СУСПЕНДУЈЕ И ДА ЊЕГОВА ПРИМЕНА ПОСТАЈЕ ИЗУЗЕТАК.
"Очигледно се иде у правцу избегавање свега што значи конкуренцију, тржишно надметање, већ се иде на директне договор, цео систем је подешен да се то не спречава. Не постоји већи извор економске корупције од јавних набавки, али постоји један који му је барем раван, а то су међудржавни споразум. То је још један разлог због ког Европска унија ћути - како не би ћутала кад су Французи, на пример, на тај начин добили посао са изградњом Београдског метроа. На исти начин на који добијају ове 'наше' фирме, само за много мање послове", оценио је Добрашиновић.
Ћутање на овакве појаве не чуди Добрашиновића, већ ћутање домаће јавности која једина има штету од нетржишних пракси.
"Па не бих ни ја имао приговор да имам фирме која директном погодбом добијају послове од четири милијарде кроз директне погодбе, само током прошле године. Европске фирме су део коруптивног ланца, а оне имају значајан утицај на одлучивање сопствених власти", закључио је Добрашиновић.
ЧЛАНАК ЈЕ ОБЈАВЉЕН У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА "ПОДРШКА СЛОБОДИ МЕДИЈА У СРБИЈИ У ВЕЗИ СА ПРОЦЕСОМ ПРИСТУПАЊА ЕУ", КОЈИ СЕ СПРОВОДИ У САРАДЊИ СА ЕУРОПЕУМ ИНСТИТУТОМ ЗА ЕВРОПСКУ ПОЛИТИКУ И УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ. СТАВОВИ ИЗРАЖЕНИ У ОВОМ ТЕКСТУ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ СТАВОВЕ ЕУРОПЕУМ ИНСТИТУТА, НИТИ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ.
|