АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.10.2021.
ШТА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О ЗАШТИТНИКУ ГРАЂАНА?
Pixabay
12.19.2021. 09:13 Невена Петаковић
Влада Србије упутила је у скупштинску процедуру Закон о заштитнику грађана којим се, између осталог, предлаже расписивање јавног позив за потенцијалне кандидате и продужава мандат Заштитника грађана који, уколико се закон усвоји, "не мора нужно да буде дипломирани правник".
Новим законским решењем одређује се "најшири" круг лица чија се права штите, шири се и круг лица која могу да поднесу притужбу, регулишу обавезе у погледу права детета.
Појмом "грађанин" се у предложеном закону обухватају сва физичка и правна лица, без обзира на њихово држављанство и да ли поседују држављанство. Наводи се да је ово разлика у односу на досадашње решење које није препознавало лица без држављанства.
Ново решење доноси и дужи рок за подношење притужбе, односно прописује да то буде најкасније у року од три године од извршене повреде права грађана, односно од последњег поступања, односно непоступања органа управе у вези са учињеном повредом права грађана.
Новина је и да притужбу у име физичког лица може поднети и удружење које се бави заштитом људских права, а које за то добије писмену сагласност физичког лица.
За дете притужбу подноси родитељ или старатељ, али и удружење које се бави заштитом права детета уз сагласност родитеља или старатеља или детета старијег од десет година. Наводи се да дете које је навршило десет година живота може самостално поднети притужбу.
Јавни позив за Заштитника грађана, продужен мандат
У односу на досадашње решење, битну новину представља увођење института јавног позива свим заинтересованим лицима да се пријаве као потенцијални кандидати за Заштитника грађана.
Овлашћени предлагачи кандидата за Заштитника грађана надлежном одбору би, као и до сада, биле посланичке групе у Народној скупштини. Посланичке групе ће искључиво моћи да предложе за кандидата оно лице које се налази на претходно утврђеној листи кандидата.
У односу на постојеће законско решење, предложено је и продужење мандата Заштитника грађана, али без могућности поновног избора на ову функцију. У Предлогу закона одређено је да мандат Заштитника грађана буде осам година.
За Заштитника грађана може се изабрати лице које не мора нужно да буде дипломирани правник са искуством на правним пословима, већ је довољно да има високо образовање и да има искуства на пословима који су од значаја за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, пише у Предлогу закона.
Новину представља и правило да, ако Заштитник грађана у току мандата испуни услове за старосну пензију, он, за разлику од тренутно важећег решења, наставља да врши своју функцију до истека мандата на који је изабран.
Предложено је и да заменике Заштитника грађана више не бира Народна скупштина, на предлог Заштитника грађана, већ искључиво сам Заштитник грађана, након спроведеног јавног конкурса.
ЗАШТИТНИК ОБИЧНИХ ЉУДИ ОД ВЛАСТИ ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА ЗБОГ ЖАЛБИ ФРИЛЕНСЕРА КОНТРОЛИШЕ ПОРЕСКУ УПРАВУ
У закон се уводи И дугогодишња пракса Заштитника грађана, а која се тиче остваривања сарадње са организацијама цивилног друштва и међународним организацијама и механизмима за заштиту и унапређење људских и мањинских права.
Заштитник грађана се, у предлогу закона, дефинише и као орган надлежан за обављање послова националног механизма за превенцију тортуре, националног независног механизма за праћење спровођења Конвенције о правима особа са инвалидитетом и националног известиоца у области трговине људима.
Посебно се указује на значај и обавезу изградње институције Заштитника грађана у погледу заштите, промовисања и унапређења права детета.
Предлогом закона се посебно предвиђа и овлашћење Заштитника грађана да без претходне најаве и ометања прегледа установе социјалне заштите које пружају услугу домског смештаја деци и младима, као и одраслим и старијим лицима.
Предлагач је оценио да закон доноси битну новину у
погледу обавезе подносиоца притужбе да, пре обраћања Заштитнику грађана,
покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку.
Стога се предлаже да се обавеза исцрпљивања одговарајућих правних поступака односи само на поступке пред органима, организацијама и које Заштитник грађана може да контролише.
Нови закон, за разлику од претходног, овлашћује Заштитника грађана да иницијативе за измену или допуну закона, других прописа и општих аката, упућује не само Народној скупштини и Влади, већ и другим субјектима, односно "органима управе".
Народна скупштина, Влада и органи управе имају обавезу да омогуће Заштитнику грађана да се у поступку припреме прописа посебно изјасни и изнесе своје мишљење, пише у предлогу.
|