АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
15.10.2021.
СРБИЈА У РАЉАМА ЕНЕРГЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ ЕУ,ИЛИ ЗАШТО ПЛАЋАМО КАРБОНСКЕ КВОТЕ
Фото: Pixabay 15.10.2021. 09:38 Нова економија
Драматичне промене у енергетском сектору захтевају да држава утврди јасну стратегију и да одреди правац развоја у наредним годинама. До краја 2050. године ЕУ треба да елиминише емисију угљоводоника, што ће захтевати огромне инвестиције - практично неку врсту индустријске револуције
Две веома значајне ствари за енергетски сектор у Европи догодиле су се овог лета. Европска комисија је средином јула објавила амбициозни програм "Фит за 55" за редукцију емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште - више детаља о томе било је у прошлом броју Нове економије.
Укратко, до краја 2050. године ЕУ треба да елиминише емисију угљоводоника што ће захтевати огромне инвестиције - практично неку врсту индустријске револуције.
Други веома значајан догађај је велика криза у снабдевању струјом и гасом на континенту, уз нагли скок цене оба енергента. Природни гас у септембру био је око четири пута скупљи него у исто време прошле године, а у исти мах је и цена струје отишла у небеса.
ДА СТВАРИ БУДУ ЈОШ ГОРЕ, ЕУ ДОЧЕКУЈЕ ЗИМУ СА НЕДОВОЉНО ПУНИМ СКЛАДИШТИМА ГАСА (ОКО 70 ОДСТО УМЕСТО ВИШЕГОДИШЊЕГ ПРОСЕКА ОД 90-95 ОДСТО); У СЛУЧАЈУ ДА ЗИМА БУДЕ ОШТРА, ТА КРИЗА ЋЕ ДОДАТНО ЕСКАЛИРАТИ.
Ова два догађаја су на неки начин комплементарна - криза са енергентима је последица погрешне стратегије ЕУ у енергетици која се ослонила искључиво на форсирање тзв. обновљивих извора енергије, односно енергије ветра и сунца. Ти извори су иманентно нестабилни: крајем лета дошло је до вишенедељеног "нестанка" ветра на огромном подручју Западне Европе, што је драстично смањило производњу струје од ветра (у Данској се и до 80 одсто енергије добија на тај начин) и отворило огромну рупу у снабдевању.
Западна Европа се спасла од несташица активирањем "прљавих" термоцентрала, али уз огромне трошкове. Све то ће имати реперкусије и на енергетску ситуацију у Србији. Драматичне промене у енергетском сектору захтевају да држава утврди јасну стратегију и да одреди правац развоја у наредним годинама.
НАГЛИ СКОК ЦЕНЕ СТРУЈЕ ЗА ПРИВРЕДУ У СРБИЈИ
Како би потиснула коришћење фосилних горива, ЕУ је увела систем карбонских квота - ЕТС; цене тих квота су нагло скочиле ове године, чиме је драстично поскупела струја из термоцентрала, које су приморане да купују те карбонске квоте (идеја ЕК је да се производња струје из фосилних горива на тај начин учини нерентабилном).
Иако Србија није у ЕУ и не примењује карбонске квоте, цене струје за привреду се одређују на основу цене на будимпештанској берзи (грађани су заштићени фиксном тарифом). Услед наглог скока цене карбонских квота, као и цене гаса, цена струје на берзи у Будимпешти је драстично скочила - чак три пута за краткорочне испоруке у односу на почетак године.
То се пресликало и на цене струје у Србији; почетком септембра, цена коју ЕПС захтева од купаца за годишњи уговор је око 60 одсто већа него што је била почетком године, уз тренд даљег повећања. Највећи број предузећа има уговор о снабдевању са ЕПС-ом до 31. децембра 2021. године, тако да ће се "струјни удар" осетити тек од следеће године.
ЕПС није монополиста за снабдевање струјом, пошто се она може куповати и од приватних добављача. Али, ту је тек било проблема: због наглог скока берзанске цене, поједини приватни снабдевачи чак су морали да раскину уговоре са потрошачима.
За утеху, српска индустрија неће морати да плаћа поред увећаних рачуна за струју и нове цене за карбонске квоте; на графикону се може видети да је цена карбонских квота у ЕУ утростручена за протеклих годину дана.
Због политике ЕК цене тих квота ће и даље расти и то постаје све већи трошак великог броја предузећа из ЕУ, јер се прелива не само на цену енергије, него и на њихове трошкове. Изостанком овог де факто опорезивања наша предузећа постају све конкурентнија у односу на произвођаче из ЕУ, који су принуђени да плаћају (прескупе) карбонске квоте.
ПРИТИСЦИ ИЗ ЕУ
Илузорно је очекивати да ће "партнери" из ЕУ пустити да Србија користи благодети свог географског положаја и околност да има довољно релативно јефтине струје из сопствених извора. Притисци долазе од стране "Енергетске заједнице" (ЕЗ) - добровољне организације коју чине ЕУ и аспиранти за ЕУ са Балкана као и Украјина, Грузија и Молдавија.
Директор секретаријата ЕЗ Јанез Копач користи сваку прилику да сугерише увођење карбонских квота и форсира развој искључиво обновљивих извора; није грешка рећи да се понаша као плаћени лобиста.
Копач се посебно истакао и нападима на "Јужни ток", па онда на "Турски ток", али и поред тих "добронамерних препорука", гасовод је завршен. Тиме је обезбеђена повољнија цена гаса (не плаћа се више прескуп транзит преко Мађарске због тога што смо били слепо црево) а уз то се наплаћују транзитне таксе за пренос гаса преко наше територије, па сада ми зарађујемо од Мађара, а не обрнуто.
Поред тога, знатно је повећана енергетска безбедност земље, јер Србија не зависи више само од једног правца за снабдевање гасом. Да смо беспоговорно слушали препоруке Копача односно ЕЗ, од тога не би било ништа.
Од чланица ЕЗ, карбонске квоте је увела само Црна Гора за време власти Мила Ђукановића - занимљиво је да је тај механизам искоришћен за преливање пара из ЕПЦГ у приватне џепове. Влада Душка Марковића је приликом расподеле карбонских квота доделила превише квота приватној фирми Унипром, а премало ЕПЦГ за рад Термоелектране Пљевља.
ЕПЦГ је зато морала да купи недостајуће квоте од Унипрома за чак 17 милиона евра, чиме је де факто поклоњено 17 милиона евра компанији чији је власник тајкун близак Ђукановићу.
ЕЗ је добровољно удружење и наша држава не мора да слуша њене препоруке. Санкције које Копач помиње због неспровођења налога ЕУ своде се само на "ускраћивање права гласа" у органима ЕЗ; Србија, ако то жели, може без икакве штете да напусти ту организацију.
Као аргумент за увођење карбонских квота користи се и претња да ће ЕУ увести прекогранично опорезивање емисија - односно, да ће Унија додатно опорезовати увоз производа као што су челик, алуминијум, вештачка ђубрива и струја ако се карбонске таксе не примене; то је део пакета "Фит за 55" ЕК.
Таква мера је веома дискутабилна, јер није у сагласности са правилима Светске трговинске организације; она мора да се примени на све државе света, што је већ изазвало огромно противљење и Кине и САД.
Да не говоримо да ће ЕУ имати посебан проблем са Украјином, која извози чак 3,5 милијарди евра робе која би била подложна прекограничном опорезивању, а коју Европљани ионако морају да алиментирају због смањеног транзита руског гаса.
Србија извози те артикле у вредности од око милијарду евра, од чега највише челика из Смедерева. Чак и ако ЕУ уведе такво опорезивање, ти производи би се могли пласирати на трећим тржиштима, где ће артикли из ЕУ бити потпуно неконкурентни.
ШТА ЈЕ СИСТЕМ КАРБОНСКИХ КВОТА
СИСТЕМ КАРБОНСКИХ КВОТА, ОДНОСНО ЕТС (ЕМИССИОН ТРАДИНГ СYСТЕМ) ЈЕ МЕХАНИЗАМ У КОМЕ СВАКИ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ КОЈИ ЕМИТУЈЕ УГЉОВОДОНИКЕ ДОБИЈА КВОТУ КОЈУ МОЖЕ ДА КОРИСТИ ТОКОМ ГОДИНЕ.
ТЕ КВОТЕ СЕ СМАЊУЈУ СВАКЕ ГОДИНЕ ЗА 2,2 ОДСТО, ШТО ТРЕБА ДА ПРИМОРА ИНДУСТРИЈУ ДА БУДЕ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИЈА.
НЕДОСТАЈУЋЕ КВОТЕ ФИРМЕ МОРАЈУ ДА КУПЕ НА БЕРЗИ. ПРЕДУЗЕЋА КОЈА УСПЕЈУ ДА ЗНАЧАЈНО СМАЊЕ ЕМИСИЈУ УГЉОВОДОНИКА МОГУ ДА ПРОДАЈУ ВИШАК СВОЈИХ КВОТА НА ТРЖИШТУ, И ТАКО СУ СТИМУЛИСАНА ДА ИНВЕСТИРАЈУ СРЕДСТВА У ТЕ НАМЕНЕ.
СА ДРУГЕ СТРАНЕ, КОМПАНИЈЕ КОЈЕ НЕ СМАЊУЈУ ЕМИСИЈУ ПРИНУЂЕНЕ СУ ДА СВАКЕ ГОДИНЕ КУПУЈУ СВЕ ВЕЋЕ КВОТЕ ЕТС. НАГЛИ СКОК ЦЕНЕ ЕТС ОВЕ ГОДИНЕ ЈЕ ДО КРАЈА ЗАОШТРИО ТУ ПРОБЛЕМАТИКУ. АКО СЕ НОВЕ МЕРЕ УСВОЈЕ, ЦЕНЕ ЕТС ЋЕ И ДАЉЕ УБРЗАНО РАСТИ. ЕТС СЕ ОБРАЧУНАВА У ЕВРИМА ПО ТОНИ ЕМИСИЈЕ УГЉОВОДОНИКА.
ЕФЕКАТ ПРИМЕНЕ КАРБОНСКИХ КВОТА НА ЦЕНЕ СТРУЈЕ
Производна цена ЕПС-а у термоцентралама на угаљ је око 35 евра/MWh; ако би ЕПС морао да плаћа карбонске квоте по тренутној цени од око 60 евра по тони угљоводоника коју емитује, то би довело до повећања производне цене струје из угља за око 40 евра/MWh, дакле на 75 евра/MWh.
Просечна цена струје коју грађани плаћају ЕПС-у износи око 32 евра/MWh (односно 3,2 евроцента по киловатсату). Ако карбонске квоте повећају производну цену струје из термоцентрала за 40 евра/MWh, ЕПС ће трошкове морати да пребаци на становништво, пошто привреда већ плаћа берзанску цену; цена струје за грађане би требало практично да се дуплира.
Међутим, чак и у том случају, цена струје би за грађане била повољнија него да се снабдевамо искључиво од електрана на ветар и сунце.
ПЕРСПЕКТИВА ЕПС У НОВИМ ОКОЛНОСТИМА
Нагли раст цена струје на будимпештанској берзи због скока цене карбонских такса тренутно изузетно одговара ЕПС-у. Уз исте производне трошкове као претходне године, цена струје коју ЕПС продаје за индустрију је скочила за 60 одсто, што омогућава завидан профит.
ЕПС-у иде у прилог и што је од 1. јануара ове године за пет пута повећана накнада коју потрошачи плаћају за обновљиве изворе, што ће покрити бар 90 одсто издвајања за те намене, па ће губитак по том основу бити око 20 милиона евра, уместо преко 100 милиона евра колико је изнео прошле године.
Повећана је и цена струје за грађане за 3,4 одсто. ЕПС годишње производи 34.000 GWх струје. Од обновљивих извора ван ЕПС-а које држе приватни инвеститори прошле године добијено је 1.500 GWх, односно само 4 одсто од укупне потрошње (та струја је плаћена преко 3 пута скупље од производне цене ЕПС-а).
Ако би садашња цена струје на берзи остала на овом нивоу до краја године (а по свој прилици ће бити и повећана), ЕПС ће 2022. године имати бар 300 милиона евра добити само због тог поскупљења. А због повећања накнаде за обновљиве изворе и цене за становништво оствариће бар још 150 милиона евра додатне добити.
Са друге стране, ако би држава увела карбонске таксе, ЕПС би по том основу морао да плаћа око 800 милиона евра годишње, што би довело би до убрзаног гашења термоелектрана на угаљ у наредним годинама (ЕПС из хидроцентрала производи само око трећину струје).
ШТА ДАЉЕ?
Тренутно се Србија налази у веома повољној позицији - није чланица ЕУ и не мора да примењује њене директиве нити да уводи карбонске квоте.
Производи из Србије нису оптерећени трошковима тих квота и могу да буду веома конкурентни на тржишту ЕУ. Међутим, такву прилику ЕУ не жели да нам дозволи, и зато стижу разне претње и позиви на "сарадњу".
Тржишни поремећаји указују да је последњи тренутак да држава донесе озбиљну стратегију за развој српске енергетике. ЕПС ће стицајем поменутих околности већ следеће године имати на располагању огроман новац - преко пола милијарде евра додатних прихода у односу на 2019. годину.
Са тим средствима ЕПС може и без кредита да у року од две године исплати све трошкове за нову електрану Колубара Б. Пуштање у рад те електране ослободило би простор да се одмах угасе најстарије и најнерационалније термоцентрале у ЕПС-у.
Самим тим би се одмах смањила и емисија штетних гасова и повећала би се енергетска ефикасност компаније (нови котлови генеришу за исту количину угља трећину више струје!).
Такође, ако је већ "неопходно" да се у догледно време угасе централе на угаљ, зашто се у прелазном периоду, који ће потрајати, не искористе средства која ће ЕПС имати услед бесмислене карбонске политике ЕУ за изградњу нуклеарне електране?
Алтернатива је да се уместо нуклеарне електране форсирају скупи и нестални киловати од ветра и сунца, који лако могу да нас доведу у кризу какву сада трпе чланице ЕУ. Иначе, нуклеарне електране имају нулту емисију угљоводоника, па самим тим не могу бити оспорене у "борби против климатских промена", а уз то обезбеђују стабилно снабдевање за разлику од променљиве енергије ветра.
ШТА ПЛАЋАЈУ ГРАЂАНИ
КОНАЧНА ЦЕНА КОЈУ ГРАЂАНИ ПЛАЋАЈУ НА РАЧУНУ ЗА СТРУЈУ ЈЕ МНОГО ВЕЋА ОД 3,2 ЦЕНТА ПО КИЛОВАТУ, ПОШТО СЕ ДОДАТНО НАПЛАЋУЈУ И ТРОШКОВИ ПРИСТУПА МРЕЖИ И КОРИШЋЕЊЕ ДИСТРИБУТИВНОГ СИСТЕМА (У РАЧУНИМА ЗА СТРУЈУ ЈЕ ПРИКАЗАНО КОЛИКИ СУ ТРОШКОВИ ДИСТРИБУТИВНОГ СИСТЕМА).
ТА СРЕДСТВА НЕ ПРИПАДАЈУ ЕПС-У ВЕЋ ИХ ДОБИЈА ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА СРБИЈЕ КОЈА ЈЕ НЕЗАВИСНО ПРЕДУЗЕЋЕ ИЗДВОЈЕНО ОД ЕПС-А. ПОРЕД ТРОШКОВА ДИСТРИБУЦИЈЕ, ГРАЂАНИ УЗ РАЧУН ЗА СТРУЈУ ПЛАЋАЈУ И НАКНАДЕ ЗА ПОВЛАШЋЕНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ, НАКНАДУ ЗА "ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ", А НА СВЕ ТО СЕ ОБРАЧУНАВА АКЦИЗА ОД 7,5 ОДСТО И ПДВ ОД 20 ОДСТО.
Од стране ЕУ, као и тајкуна заинтересованих за лако и сигурно богаћење, врши се огроман притисак да се у Србији у кратком року изграде електране на ветар и сунце снаге 4-5 GW. То је технички веома проблематично за ЕПС који не може да "балансира" толику количину нестабилне енергије (ЕПС би морао практично све капацитете да држи у "резерви" и да их пали и гаси када нестане ветра или наиђе облак).
Алтернатива би био огроман увоз струје. Нимало не охрабрује што је намера ЕПС-а да изгради термоелектрану Колубару Б блокирана од Министарства енергетике - спор је изнет и пред председника Вучића који још није донео коначну одлуку.
Међутим, додатно забрињава податак да је у Вучићевом присуству пре пар недеља потписан меморандум са једном америчком компанијом о изградњи соларне електране снаге 1 GW. Да ствари буду још горе, Вучић је приликом посете Ангеле Меркел најавио да се припрема "споразум са владом СР Немачке о борби против климатских промена".
Такав споразум може значити само једно - одустајање од суверене енергетике и прихватање диктата ЕУ, и то у тренутку када је енергетска криза овог лета показала све слабости, или боље речи глупости, европске енергетске стратегије.
Србија има шансу да избегне замку у коју је упала ЕУ својим ортодоксним приступом са ослањањем на ветар и сунце, што је довело до огромног раста цена и још теже кризе ове зиме. Енергетска безбедност не може да се заснива на несталним изворима (бар не у већем обиму), па би стратегија требало да предвиди било изградњу нуклеарних електрана у наредној деценији било наставак рада термоцентрала у наредних двадесетак година, док се не види у ком правцу иде модерна технологија (очекује се чиста енергија од нуклеарне фузије).
Таква стратегија би обезбедила подношљиве цене струје за становништво и индустрију. Била би велика штета да се попусти под притисцима и да се омогући масовна изградња електрана на ветар и струју по високим ценама за потрошаче, уз ризик за енергетску безбедност земље.
|