АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
29.10.2021.
ДРУШТВОВИСОКА ЦЕНА ЕКОНОМСКОГ УСПЕХА ВЛАДЕ
Машина
Економски успеси којима се Влада последњих дана хвали није могуће показати и измерити само бројкама, привреду и економију чине људи чији су животи угрожени.
Марко Милетић 29.10.2021.
Синиша Мали, Министар финансија републике Србије; Фото: Немања Јовановић / Камерадес
Лепе вести за грађане Србије ових дана - усвојен је други ребаланс буџета! Најсрећнији су чланови и чланице Владе који овим добрим вестима могу прославити годину дана свог рада стављајући у други план изузетно лошу епидемиолошку ситуацију и све већи број преминулих.
Министар финансија Синиша Мали је пре два дана саопштио да је држава у првих девет месеци остварила много бољи приход од очекиваног и то чак 182 милијарде динара више. Влада планира да овај новац уложи у покривање јавног дуга, у инфраструктурне пројекте и здравство, и то заиста јесу добре вести.
"Желимо да прерасподелимо тај новац у приоритете, а то је подизање стандарда грађана, јачање привреде и улагање у капиталне пројекте", рекао је Мали у Скупштини Србије.
Оно о чему државни званичници не говоре последњих дана јесте која је цена овог успеха? Како се у сред пандемије дошло до овог неочекиваног остваривања већих прихода у државној каси?
Тајна успеха је у много пута понављаној мантри да и током епидемије "привреда мора да ради". Тако се ни у сред овог до сада најтежег таласа епидемије нису доносиле мере које би скратиле радно време, затвориле одређене производне погоне и услужне делатности - сви су редовно радили и трошили, и за то плаћали порезе. Највећи део ових 182 милијарде динара је прикупљен на основу ПДВ-а који сви плаћамо свакодневно, а велики део су и порези на зараде и добити предузећа.
Јасно је да привреда не може да ради без људи, а у сред епидемије која свакодневно односи десетине живота, опасности са којима се суочавамо су врло реалне. Стога је и упитно да ли нам је раст прихода у државној каси довољна сатисфакција.
Неки нису ту да поделе ову радост са Владом
Последњих месеци док смо убрзано пунили државни буџет велики број наших суграђана је изгубио битку са короном. Током октобра Србија је постала прва земља у свету по броју заражених по глави становника. Све већи притисак на здравствени систем је довео до новог таласа претварања болница у "ковид болнице" и даноноћног рада преморених медицинских радника и радница. Медији јављају да се на пријеме у болнице чека у редовима а у многим местима нема довољно кревета и респиратора да приме све оболеле.
Званично је од короне у Србији преминуло нешто више од 9700 људи, а велико питање, које нам свима виси над главама, остаје колико нас је људи напустило прерано, због немогућности да наставе своје редовне медицинске третмане других болести пошто је здравствени систем подређен борби са короном.
Стручњаци окупљени у удуржењу "Уједињени против ковида" су крајем септембра упозоравали да је хитно потребно предузети одређене мере, које су и раније предлагали, како би се епидемија обуздала. И стручњаци из медицинског дела званичног кризног штаба су предлагали оштрије мере у циљу сузбијања епидемије. Ипак, код власти, које су овлашћене да те мере спроведу, није долазило до разумевања. Политичари на власти су уместо предузимања мера у циљу заштите јавног здравља одлучили да мало затворе очи на озбиљност последњег таласа коронавируса и фокусирају се на позитивне поруке о расту БДП-а и општем економском успеху.
Премијерка Ана Брнабић је почетком октобра изјавила: "Не верујем у мере, рекла сам то медицинском делу кризног штаба и не слажемо се. Моја је одговорност". Члан "Уједињених против ковида" проф. др Драган Делић је само неколико дана касније у листу Политика исправно приметио да "ми нисмо само жртве пандемије, већ и њени узрочници и саучесници". Овоме само можемо додати да се ово ипак више односи на политичаре на власти који су дужни да доносе и спроводе одређене одлуке, него на остале грађане.
Рекреација старијих грађана након месец дана забране изласка из куће; Фото: Немања Панчић / Камерадес
А ми живи - преживљавамо
Док смо попуњавали државну касу стигли су и последњи подаци о просечној плати према којима је у августу она износила 64.639 динара, чиме се власт поноси. Ипак, много реалнију слику живота већине грађана у Србији нам даје медијална зарада чији износ државни врх углавном игнорише. Медијална зарада за август је износила 49.933, што значи да је половина запослених остварила зараду испод тог износа. Тај износ није довољан за покривање просечне потрошачке корпе, а овим подацима треба додати и да око 300.000 људи прима минималац који не досеже ни до тзв. минималне потрошачке корпе чији је садржај далеко од достојанственог живота.
Радост оних којима су плате номинално порасле није дуго трајала пошто их на путу од банке до продавнице саплела инфлација. С обзиром на раст цена готово свих производа номинални раст зарада грађани неће у толикој мери осетити у реалном животу, већ ће куповна моћ остати слаба.
Стручњаци указују да је скок цена у Србији проблематичан и да је инфлација тренутно дупло виша од оне коју је Народна банка предвидела. Томе додају и да "држава и Народна банка Србије не чине довољно да очувају стабилност општег нивоа цена".
До краја године је остало два месеца. Судећи по вестима о кризи и расту цене енергената свуда у свету тешко да можемо очекивати да ће Србија остати имуна на сва та дешавања и да ће се цене стабилизовати. Власт ће моћи да се радује још неко време својим економским победама али ће кад тад морати и да одговоре на питање о стварној цени "напретка".
|