АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
03.12.2021.
ДРУШТВОЖИВОТНА СРЕДИНАСРЦЕ СРБИЈЕ: ОД КОСОВА ДО ДОЛИНЕ ЈАДРА
Иронично, делује да је Србија спроводећи транзицију у глобални капиталистички поредак, на неки перверзан начин, завршила на почетку свог путовања. У 2021. години, као да се рат води и даље, само другим средствима.
Радомир Класнић 03.12.2021.
Изложба која промовише пројекат Јадар; Фото: Камерадес
Око камере које вири кроз прозор аутомобила у покрету прелази преко низа напуштених дворишта, у којима зврје разорене куће. Нема трага људског присуства, не чује се ни ларма домаћих животиња, само звук мотора и аутомобилских гума док крцкају трошним сеоским путем. У сабласној атмосфери смењују се огољене породичне куће, често без прозора и врата, али и кровова који делују стргани на брзину, у еуфорији, попут скалпова.
Те обескровљене куће више ником нису дом.
Горње Недељице, село на самом западу Србије, само двадесетак километара од границе са Босном и Херецеговином, сваког дана све више постаје град духова. Рат из деведесетих је одавно завршен, а нови није на видику. Или можда јесте.
Напуштена дворишта обмотана су црвено-белом траком као да је реч о месту злочина.
Мултинационална рударска корпорација Рио Тинто у Недељицама планира да изгради 2,4 милијарде долара вредан подземни рудник за експлоатацију литијума, тог "белог злата" које се представља као решење за смањење потрошње фосилних горива. Контроверзни пројекат који носи потенцијал еколошке катастрофе због технологије екстракције минерала, мобилисао је стручњаке и зелене активисте у Србији као никада раније, гурнувши екологију у центар корумпираног срца мејнстрим политике.
Корпоративног гиганта, чији је списак непочинстава широм света дужи него шопинг листа породице Кардашијан, подупире Влада Србије, али и бројне западне амбасаде. Рио Тинто већ дуже време од локалног становништва у селима долине реке Јадар откупљује земљиште на ком ће се налазити рудник, јер је власништво неопходно како би се уопште добила дозвола за експлоатацију.
Након што је тема постала преврућа у јавности, компанија чији је консолидовани приход од продаје у 2020. години био тек двадесет одсто мањи него укупна вредност српске економије, појачала је своје финансијске понуде српским сељацима, па се егзодус становништва у последњих неколико месеци значајно интензивирао. Принудна продаја и селидба са "вековних огњишта", подсећа на "хумано пресељење становништва", злокобну еуфемистичку кованицу Фрање Туђмана, коју су ратнохушкачки политичари Балкана немилице злорабили током ратова деведесетих. Финансијски пројектили којим је Рио Тинто сломио отпор мештана одговорни су за стање кућа са почетка текста.
Иронично, делује да је Србија спроводећи транзицију у глобални капиталистички поредак, на неки перверзан начин, завршила на почетку свог путовања. У 2021. години, као да се рат води и даље, само другим средствима.
Држава, јурећи за националним суверенитетом који је наводно гушен у социјалистичкој Југославији, сада отворено делегира суверенитет мултинационалној корпорацији. Иако сама експлоатација минерала јадарит, из кога би требало да се екстрахује драгоцени литијум, није одобрена, јер није завршена ни студија о процени утицаја на животну средину, Влада је већ начинила бројне уступке Рио Тинту.
Јавно предузеће задужено за путеве, дало је пуномоћје Рио Тинту да поднесе документацију за изградњу приступних саобраћајница до путева који би водили до рудника, који још увек није одобрен, и да уместо јавног предузећа за "јавни" пут прибавља локацијске услове, изради идејно решење, као и сам пројекат за грађевинску дозволу.
Мултионационалка је "опуномоћена" и да скрене пругу Ваљево-Лозница са њене првобитне трасе, како не би прелазила преко рудне жиле јадарита, који та компанија намерава да експлоатише.
Председник Вучић тврди да ће се све решити на референдуму, али недавне измене референдумског закона, али и Закона о експропријацији, по коме ће се по хитном поступку у року од пет дана грађанима одузимати имовина, ако држава процени да је од јавног интереса, изазвала је свеопшту побуну.
Блокиране главне саобраћајнице у Београду, и другим градовима широм Србије, сукоби са полицијом, као и сукоби побуњених грађана са фудбалским хулиганима под контролом Српске напредне странке који су у Шапцу насрнули на протестанте са палицама, чекићима и багером, подигли су читаву земљу на ноге.
Пројекат "Јадар" који је Влада прогласила стратешким "националним интересом", јер ће Србија наводно просперирати од рударења минерала за којим у свету влада јагма, за бројне грађане представља евидентну издају националних интереса. Фраза "издајник" коју је председник Александар Вучић злоупотребљавао деценијама да облати своје политичке противнике, сада може да му се врати као бумеранг.
Уосталом, како потенцијална еколошка катастрофа која би угрозила стратешки важна водоизворишта, уништила локалну пољопривреду, живи свет, и довела до потенцијалне депопулације читавог региона, може бити од "националног значаја"? Како одрицања од суверенитета компанији озлоглашеној где год је крочила бушилицом, и коју подржавају САД, Велика Британија, Аустралија и Немачка, може бити заштита националних интереса. У којој то земљи претварање дедовине у еколошку депонију и ресурсну колонију за екстракцију вредних минерала од ког ће српски порески обвезници имати најмање користи, може да се сматра патриотизмом?
Није случајно то што је СНС послала локалне хулигане крајем октобра да током посете Горњим Недељицама посланице Зелених, Виоле фон Крамон, заједно са опозиционом коалицијом Зеленовић-Ћута-НДБ, вичу да је она лобисткиња за независност Косова. Нити то да министарка рударства Зорана Михајловић, аутсорсована портпаролка Рио Тинта, критикује "зелену опозицију" за издају Косова, улазећи на "патриотски" терен, користећи речник који јој стоји незграпно као титула демократски изабраног председника њеном шефу, Александру Вучићу. У спин-сценарију власти, борци за чисту воду, земљу и опстанак српског живља у западној Србији, у очима народа треба да буду представљени као издајници, а они, тобожњи народни заштитници који доносе економски просперитет на литијумски погон.
Но, да ли је долина Јадра, уместо митологизованог Косова, постала ново срце Србије и њеног националног суверенитета и интегритета. Да ли је ово питање на коме опозиција може рушити челичну стабилократију Александра Вучића, миропомазану од стране Европске уније?
"Са доласком Рио Тинта доћи ће до одузимања земљишта. Нећемо моћи да прехранимо стадо", каже педесетогодишњи пољопривредник Предраг Ђурић, отац троје деце, из села Коренита, које се налази два километра од места где је планиран улаз у рудник. Ђурић има 10 хектара земље на месту где Рио Тинто планира депонију.
"Део народа је већ продао. Али ударили су на тврд орах, многи неће продати. Бранићемо ово и голим животима. Многи су се оклизнули на Дрини".
Пробна ископавања у долини Јадра; Фото: Камерадес
Реалност периферије и изневерена обећања
Након што је свргнута власт Слободана Милошевића, Србија је започела отварање према "слободном свету", брже-боље наглавачке скочивши у вртлоге глобалне економије. Међутим, обећања о напретку и благостању, нису се остварила. За мале земље на периферији капиталистичког система, мантра о слободном тржишту значи две ствари: свеопшту распродају и легализовану експлоатацију, а све то уз асистенцију владајућих елита.
Власт коју су предводиле странке ДОС-а, распродала је у бесцење највећи број државних предузећа, оставивши стотине хиљада грађана без посла, након чега су на ред дошли једино преостали природни ресурси. Александар Вучић, већ десет година суверено влада Србијом, уништавајући независне институције, патолошки контролишући медије, али и јачајући своју фирму-клан-партију која је изградила клијентелистичку мрежу од 700.000 чланова. Иако се на власт успео на борби против корупције и анти-радничких политика претходне власти, показало се да је он још већи заштитник крупног капитала, не само у идеолошком смислу, већ и због своје анти-демократске ефикасности. Његова ауторитарност и непоштовање било каквих процедура, идеална је за дилове иза затворених врата са страним инвеститорима, и спровођење лобистичких жеља по хитном поступку.
Рио Тинто у Србији истражује од 2004, међутим, тек је Вучићева Влада 2017. са Рио Тинтом потписала Меморандум о разумевању. Након тога формирана је и радна група за имплементацију пројекта "Јадар", у којој се налазе представници компаније, Владе, бројних јавних предузећа, али и Мајк Шираев, други секретар у амбасади Аустралије, и Стивен Ндегва, директор Светске банке у Србији. У бројним документима који се претходних месеци процурели, а који се тичу пројекта, јасно је да Влада трпи притиске из западних амбасада да се овај посао склопи, као и да је студија о утицају на животну средину само формалност, али и Вучићева изнуђена најава да ће грађани о пројекту одлучивати на референдуму.
Међутим, Вучић ништа не препушта случају. Крајем новембра у парламенту без опозиције, по хитном поступку, усвојене су измене Закона о референдуму, за који стручњаци кажу да ће олакшати манипулацију владајуће гласачке машинерије. Измењен је и Закон о експропријацији који ће омогући власти да, по хитном поступку, грађанима одузме имовину, а у циљу спровођења пројеката од квази-националног значаја, односно инвеститорских подухвата компанија попут Рио Тинта.
Знакови поред пута у Јадру; Фото: Камерадес
Зашто не копати на периферији?
Мултинационална корпорација снажну политичку подршку има и у земљама из које су њени деоничари. Велика Британија већ годинама гура пројекат, специјални изасланик САД за Балкан Метју Палмер је опозицији сугерисао да не руши власт на овом питању, омиљена америчка грађевинска компанија Бехтел, позната по градњи тамо где је америчка војска претходно рушила, већ ради на пројекту, док се недавно на литијумски воз отворено прикључила и Немачка.
"Ако се интересује цео свет, онда се интересујемо и ми и то је јасно. Србија заиста има нешто што вреди… Није само реч о немачким интересима, то је питање којим ће се бавити државе чланице ЕУ, јер је очување животне средине у Европи заиста важно питање", изјавила је бивша немачка канцеларка Ангеле Меркел након састанка са председником Вучићем у септембру ове године, током њене опроштајне турнеје по Балкану.
И заиста, Србија има нешто што вреди. Међутим, има и Немачка, у којој се налази једно од највећих светских налазишта литијума, у југозападној долини Горње Рајне. Вађење литијума из термалних извора воде у Немачкој је мање штетно од експлоатације и прераде у Србији, али питање је да ли ће до тога уопште доћи због тога што се локално становништво, за разлику од Србије, тамо нешто ипак пита.
Интерес Немачке није случајан, јер се у документу који је мисија Србије при ЕУ проследила Министарству спољних послова Србије, а који је објавио истраживачки портал БИРН, наводи и да је Рио Тинто већ успоставио контакте са три немачке аутомобилске компаније - Дајмлер Мерцедес, Фолксваген и BMW-ом.
Европска Унија увози готово сав литијум који користи, а има амбициозан план да тај процес преокрене, и због економских, али и геополитичких разлога с обзиром на то да Европска комисија (ЕК) процењује да ће до 2030. године потражња за литијумом порасти осамнаест пута. Потпредседник ЕК Марош Шефчович у марту је изјавио да је циљ Европе да до 2025. године постане други највећи регион у свету за производњу литијум-јонских батерија, одмах након Кине.
У још једном процурелом документу, оном Одељења ЕК за унутрашње тржиште, индустрију и предузетништво, наводи се да ЕУ директно подржава инвестицију Рио Тинта, да се очекује да се студија о животној средини одобри у првом кварталу 2022. године, као и да ЕК води са српским властима разговоре о могућностима развоја стратешког партнерства у производњи сировина и батерија користећи то што је Србија у прегорима о приступању Унији и што постоји могућност интеграције са европским производним ланцима.
Директорка Рио Тинта Марни Финлајсон недавно је изјавила да пројекат "Јадар" има потенцијал да производи годишње око 58.000 тона литијум карбоната за израду батерија и позиционира се као највећи извор литијума у Европи у наредних најмање петнаест година. Изјава је дата у контексту потписаног Меморандума о сарадњи са компанијом "Инобат", европског произвођача батерија који има постројење за истраживање и развој и пилот фабрику у Словачкој, и која активно припрема планове за изградњу неколико фабрика батерија, укључујући и једну у Србији.
Међутим, због чега се баш инсистира на Србији као ресурсној бази ЕУ и креме европске произвођачке индустрије. Иако се пагагајски понавља да Србија има највеће резерве литијума у Европи, то није тачно. Веће депозите имају Немачка и Чешка, а значајни су откривени и у Француској, Финској, Аустрији, Шпанији и Португалији. Такође, екстракција литијума из аутентичног минерала јадарит никада пре није рађена, нити је позната технологија којом би се то вршило.
Као и увек, суштина је у аутсорсовању прљаве производње на европску периферију: максимизација профита уз минималне еколошке последице по политичке рејтинге. Снови српских либералних елита о бивању делом "цивилизованог западног света" већ дуже време делују као кошмар. У неиспаваном бунилу коначно почиње да се схвата да Србија јесте део тог света, али последња рупа на тој свирали, јер то јој је и било намењено. Флоскуле о "европским вредностима" стара су обланда у коју се увијају самозаљубљени интелектуалци у земљама периферије које крупни капитал жели да колонизује.
Српски председник Вучић, упркос доказима о корупцији својих министара, везама са криминалним бандама и урушавању демократије и правне државе, и даље је главни партнер Европе, а превасходно Немачке.
"Немачка предузећа су све активнија, а инвестиције су од 2000. године премашиле 3,5 милијарди евра. Немачка предузећа су створила на десетине хиљада радних места у Србији. Србија постаје све занимљивија за стране инвеститоре, посебно за аутомобилску индустрију, а кључ за развој српске привреде је потврђен и у белој књизи страних инвеститора", навео је недавно амбасадор Томас Шиб након што је са Вучићем присуствовао отварању фабрике издувних система за аутомобилску индустрију немачке фирме БАС Боyсен Абгассyстеме, коју је назвао симболом "изузетних економских односа две земље".
Подржавајући Вучићеву власт која се репродукује кроз фарсичне изборе за које и европске дипломате знају да су само фестивал компететивног ауторитаризма, док с друге стране подупире копање литијума, ЕУ се практично везала за два најнепопуларнија пројекта у Србији. Док један уништава демократско биће земље која се још увек опоравља од ратова деведесетих и аутократије Слободана Милошевића, други може заувек девастирати земљу којој је сем воде и земље - мало шта преостало.
Сусрет демонстраната и полиције током блокаде у Београду; Фото: Камерадес
Последице и коме се исплате?
У самој долини реке Јадар у Западној Србији где се планира ископавање јадарита живи више од 4.000 људи. Приобаље Јадра је базен подземних вода од значаја за водоснабдевање ширег подручја, област с више од 140 заштићених биљних и животињских врста и 50 локалитета културно-историјског наслеђа.
Због свега тога стручњаци у Србији нису одушевљени планом Рио Тинта, макар они који нису на платном списку компаније, јер је рударски гигант већ одавно ангажовао експерте са неколико стручних факултета у Србији као што су Рударско-геолошки, Машински и Грађевински факултет.
В.д. декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Ратко Ристић тврди да ће се врло "инвазиван утицај рудника" осећати на 1290 хектара простора, од чега би 203 хектара шуме и 316 хектара пољопривредног земљишта потпуно променило намену, уништивши регион који практично живи од пољопривреде. Поред тога рударским и прерађивачким активностима на овом "зеленом пројекту" ослобађаће се и око седам хиљада тона органског угљеника. Важан део Србије би био прекривен депонијама - на којима ће се таложити велике количине арсена, никла, кадмијума и олова.
Предвиђено је и да се употреби 110 тона експлозива месечно, да се користе огромне количине воде, 20.000 м³ дневно, употреби 300.000 тона сумпорне киселине годишње, а да 25.000 m³ отпадних вода дневно заврше у Јадру или цевима у Дрини, упозорава Звездан Калмар из Центра за екологију и одрживи развој, ЦЕКОР.
Компанија негира озбиљније опасности, али за сада није израђена свеобухватна студија о утицају на животну средину. Међутим, она иницијална за промену просторног плана у Лозници, а коју је Министарство грађевинарства израдило по захтеву Рио Тинта, већ садржи озбиљна упозорења. Студија, између осталог, упозорава на потенцијално нарушавање квалитета воде, "деградацију природног станишта", ефекте на миграционе путеве, "фрагментацију популације" и накупљање различитих врста отпада, а истичу се и хемијске промене у земљишту које могу довести до потпуне јаловости.
Сама технологија прераде руде још увек није позната, а и како би била када екстракција литијума из српског минерала "јадарит" никада није вршена. Поврх свега, то ће радити Рио Тинто, компанија која до сада није рударила литијум, а чија је генерална репутација таква да би јој просечно одговорна особа тешка срца поверила на чување и стада нацртаних оваца.
Почетна испитивања су већ изазвала одређену штету грађанима. Петоро мештана из околине Лознице добило је одштету од Рио Тинта након што је током истражних радова дошло до изливања подземних вода на њихове усеве. Лабораторијски извештај је показао да је процурела вода садржала повишене концентрације бора, натријума и других хемијских елемената. Компанија је потврдила да је дошло до цурења, али да се радило о "малом броју" уређаја за шта су власницима земљишта испатили одштету у висини од 2.000 евра.
Поставља се и питање шта Србија добија од тога што ће још једна страна корпорација да профитира од још једног природног богатства које ће бити отуђено од грађана. Према појединим проценама, Рио Тинто ће у првих десет година експлоатације зарадити четири милијарде евра, а држава само 300 милиона. Опоненти пројекта истичу да само пољопривредна производња у тој области, уз мала улагања, може износити више од 80 милиона евра годишње.
Србија је међу државама са најнижом рудном рентом у Европи, а варира у зависности од минералне сировине, и креће се од три до седам одсто, док у многим развијеним земљама рудна рента износи и између 25% и 30% екстраховане рудне сировине.
С друге стране, поједини упозоравају да литијумске батерије и нису сигурна будућност, јер се све више у свету даје предност натријум-јонским и графенским батеријама, када су у питању аутомобили на струју. Последња генерација натријум-јонских батерија показује све потребне перформансе, уз мање трошкове производње, због чега је највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле ЦАТЛ, снабдевач Маскове "Тесле", најавио прелазак на њихову масовну производњу од 2023. године.
Упркос притисцима из света високе дипломатије и крупног капитала, Вучић тешко да ће ишта урадити пре избора заказаних за април 2022. У држави у којој су опозиционе странке као рогови у врећи, а грађани неповерљиви према свим политичарима, питање животне средине постаје уједињујући над-идеолошки, али и над-национа(л)истички фактор. Рио Тинто постао је озлоглашени корпоративни постербоy чији је мобилизацијски ефекат толико снажан да може да осакати и армирану власт Српске напредне странке.
Ако су некад политичари у Србији падали на питању решавања статуса Косова и Метохије, данас се патриотизам мери по томе да ли подржавате копање литијума у Западној Србији англо-аустралијске компаније која је, између осталог, под патронатом Франциска Франка снабдевала Хитлерову војну машинерију.
Делује да Србија коначно има прилику да изађе из зачараног круга пост-ратне транзицијске поделе на либералну и националистичку Србију, а која већ трећу деценију маскира захуктали класни рат који производи сиромаштво, уништава природне ресурсе, а најобразованије кадрове тера из земље. За разлику од косовске квадратуре круга, еколошко питање је еманципаторно, и гура људе у промишљање приоритета - темеља без ког су сва идентитетска питања излишна. Када се покрене питање чисте воде и ваздуха, земљишта које не рађа отров, и расподеле јавних ресурса која припадају свим грађанима Србије, а не само мање или више слаткоречивој политичкој олигархији, ни класно питање није толико далеко, а са њим и достојанствен рад, синдикално организовање и заштита националних интереса од насртаја великих сила.
Да у екологији чучи зец промене најбоље сведочи агресиван одговор Српске напредне странке на еко-активисте, јер ако неко уме да намирише опасност, то је Александар Вучић, особа (пре)оптерећена истраживањима јавног мњења. О томе да је дихотомија "жути лопови-радикалска стока" такође на политичкој самрти, говоре и вишемесечни бесрамни напади "старе опозиције" предвођене Народном странком, на Александра Јовановића Ћуту. Уплашени за своју монополистичку позицију у српској опозицији, копилад Демократске странке бесрамно и бесомучно, такорећи вучићевски, острвили су се на рађање треће опције - коалиције коју су формирали Ћутин "Еколошку устанак", покрет Не давимо Београд, и странка Небојше Зеленовића, јединог ДС-отпатка који је сачувао какав-такав углед у бирачком телу. Чини се да након десет година Вучићеве власти у којој остаци недоклане власти ДОС-а нису успели да се пресаберу, Србија коначно има шансу да креира респектабилну политичку алтернативу.
У том смислу, немачки Зелени би требало да размисле кога ће следећи пут послати као подршку овој тзв. зелено-левој коалицији. Ако је долина Јадра ново Косово, а тиме и нео-срце Србије, поборница независности Косова Виола фон Крамон би следећи меч могла и да преседи на клупи, јер ће њен иступ поново бити пенал за спин-машинерију власти. То јест, ако нова немачка влада овој земљи жели добро. Или, пак, више жели тај дивни, српски литијум.
|