Транснационала незамењивих аутономних борби ( Е.А.С.Т.) објавила је листу захтева која се односи на феминистичке борбе у поводу обележавање предстојећег 8. марта.

Машина 14.02.2022.

Истичући да је прошло две године од почетка смртоносне пандемије, у којој је посао који се обавља представљен неопходним, док "наши животи остају за једнократну употребу", Транснационала незаменљивих аутономних борби ( Е.А.С.Т.) у свом саопштењу истиче да је кључни изазов одбити технократске мере опоравка које су многе владе у земљама Централне и Источне Европе и пограничним земљама комбиновале са све ауторитарнијим методама владања.

Небројени су примери који говоре у прилог томе, од Мађарске, Пољске, Турске и многих других, где се уводе репресивни и ултраконзервативни законе који доводе до појачаних услова експлоатације, као и до расистичке и сексистичке поделе рада и угњетавања, наводи се у њиховом саопштењу.

Неолиберални "планови опоравка", Е.А.С.Т тврди, доводе до стварања и јачања унутрашњих, регионалних и транснационалних хијерархија вођених крупним капиталом, док су сами радници и раднице искључени из поменутих мера:

"Жене се суочавају са незапосленошћу и присилним скраћеним радним временом, често због притиска неплаћеног рада и неге која их чека код куће. Мигранти који се баве неплаћеним кућним радом и негом, углавном жене, изостављени су из социјалних давања и имиграционих квота. Зелена транзиција вођена тржиштем изазива масовне вишкове, а либерализација извора енергије повећава трошкове комуналних услуга, угрожавајући тако наш опстанак. Енергетска санација стамбених јединица и џентрификација урбаних простора изазивају пренасељене услове за живот, веће кирије и масовна исељавања, док социјални стамбени фонд не задовољава све већи број упита."

Питајући се како трансформисати друштвене борбе у колективну транснационалну моћ, како неговати политичку комуникацију и створити услове за заједнички друштвени штрајк, Транснационала незаменљивих аутономних борби - Е.А.С.Т. је објавила план за феминистичку реконструкцију поводом обележавања 8. марта, али и далекосежније, концентришући се на неколико кључних терена борбе.

Захтеви су артикулисани против патријархалног и фашистичког насиља, радне експлоатације, расистичких институција и граничних режима, капиталистичке зелене транзиције и стамбене кризе.

У свом саопштењу Е.А.С.Т. захтева сексуалне и репродуктивне слободе, веће и једнаке европске плате, слободу кретања и благостање за све, без обзира на то да ли је неко мигрант, бескућник или неко ко нема плаћене или "формалне" послове, за безусловну европску боравишну дозволу и социјалну помоћ за све мигранте, избеглице, тражиоце азила и мањине.

Даље се у изнесеним захтевима траже гаранције за радна места за секторе привреде у транзицији и инвестиције за достојанствена радна места која су од користи заједницама и екосистемима, затим заустављање свих принудних деложација и хитан смештај за бескућнике и оне који живе у токсичним срединама или пренасељеним домаћинствима, за антирасистичку стамбену политику, праведне услове становања за избеглице и тражиоце азила, али и за подршку за жртве породичног насиља и могућности за смештај на захтев.

У низу захтева нашао се и онај који омогућава изградњу и гарантовање јавних и социјалних станова као и безбедно и приступачно становање за све, уместо стамбеног простора који се третира као роба вођена профитом.

У свом саопштењу Е.А.С.Т. позива на будућност света након пандемије у коме је од суштинског значаја не само људски рад, већ и људски живот.

В.К.