Три дана након што су отпочели потпуну обуставу рада, просветари су изашли и на улице главног града Мађарске и показали властима да имају масовну подршку.

Машина 21.03.2022.

Фото: Szadai Levente / MERCE

Просветни радници и раднице и њихове присталице одржали су у суботу на тргу Кошут у Будимпешти протест у ком је учествовало око десет хиљада људи, пише портал Мeрце.

Готово сви говорници на протесту су истакли да наставницима није искључиви циљ да се изборе за пристојне плате, већ и за морално и професионално поштовање.

Синдикални лидери су изјавили да је улог штрајка и протеста и право на штрајк који је просветарима фебруарском владином уредбом практично ускраћено.

"Данашњи догађај је показао да су просветари одлучни, и да ће штрајк моћи да се настави још дуго" изјавила је Ержебет Нађ, представница Деморатског синдиката просветних радника, на крају протеста у суботу, и позвала просветне раднике и раднице да истрају у обустави рада.

Масовни протест у суботу и порука синдиката је уједно и одговор на изјаву представника власти према којој је само 13% наставника обуставило рад 16. марта.

Борбу просветара подржале су и студентске организације. У суботу је подршку просветарима упутио и потпредседник Савеза синдиката Мађарске Тамаш Секеј, и рекао "Подржавамо вас, јер данас су ударили по вама, а сутра ће по нама. Штрајк је основно право!"

Подсећамо, 16. марта просветни радници и раднице у Мађарској започели су штрајк на неодређено време упркос застрашивањима и скорашњој Владиној уредби којом је просветарима практично ускраћено право на потпуну обуставу рада.

Фото: Szadai Levente / MERCE

Просветни радници и раднице у Мађарској су годинама у незавидном положају.

Њихове плате се обрачунавају у односу на минималну плату из 2014. године, а 2015. године Влада је укинула и гаранцију реалне вредности плата у просвети. Због таквог начина обрачуна плата држава је између 2015. и 2017. сваког просветара у просеку оштетила за 17 месечних примања, тврде из синдиката и захтевају да се таква неправда у одређивању зарада исправи и ретроактивно.

Захтеви које су синдикати испоручили надлежнима адресирају и проблем преоптерећености на послу. Од Владе се захтева да се део радног времена који обухвата васпитно-образовне активности ограничи на 22 сата недељно и да се радно време дефектолошких и педагошких асистената смањи са 40 на 35 сати.

Количину посла повећавају административни задаци којих је у просвети све више, као и алармантан мањак наставних кадрова. У образовном систему тренутно недостаје 12 хиљада људи, и то не рачунајући оне наставнике који треба да мењају колеге због пандемије Цовид-19, изјавила је Жужа Сабо, председница Синидиката просветних радника.

"Под оваквим оптерећењем просветни радници не могу да обезбеде квалитетно образовање које је основно право сваког детета."

Из синдиката су нагласили и то да образовни систем мора да се побрине за потребе избеглица из Украјине, и да је то немогуће без хитних улагања.

А.Ј.

Извор