АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.04.2022.
БЛИЦ/ВЕСТИ/ДРУШТВОШКОЛЕ У СРБИЈИ ИЛИ ПРЕНАТРПАНЕ ИЛИ ПРЕД ГАШАЊЕМ СВЕ ВЕЋЕ РАЗЛИКЕ У БРОЈУ УЧЕНИКА, ШТА ЈЕ УЗРОК ОВОЈ ПОЈАВИ?
Разлике у броју ученика у основним пшколама су постале толико велике да то постаје један од горућих проблема образовног система. Статистика каже да у 60 одсто школа у Србији иде 5 одсто ученика, а да са друге стране у пет одсто школа иде 20 одсто ученика.
Пише: euronews 26.04.2022. 08:41
ФОТО: НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ / РАС СРБИЈА Нови Сад први дан школе школа ђаци фото Ненад Михајловић 9
Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић каже да је диспаритет у броју ученика, посебно у основним школама, сада огроман, а да се тим пробемом нико озбиљно не бави. Имали смо неке основне школе у Београду које су угашене, јер су уписивале мали број ученика.
"Имамо данас школе које су крцате, имају у одељењу 30 и више ђака, а на другој страни само 300 до 400 метара даље школе које морају да траже одобрење да упишу у одељењу 15 ученика", навела је Јанковић за Еуронеwс Србија.
Школе се боре за ђаке
Разлози су бројни, али један од фактора је и бирање "школа на гласу". Некада су родите искључиво уписивали децу у најближу школу и вадили се логиком да је "најбоља школа, најближа школа", али то правило одавно више не важи. Све чешће се дешава да децу свако јутро возе и по 10 до 15 километара од куће. Има примера да породица живи на периферији, а децу воде у школу у центру града, јер, на пример, ту раде.
Све то је довело до огромног диспаритета те су неке школе у градовима пренатрпане, док су друге полупразне. Раније су родитељи морали да уписују децу у школе којима територијално припадају. Међутим, све се променило када је родитељима законски дозвољено да уписују децу у школе које желе.
До дизбаланса у броју ученика у школама у градовима дошло је, како наводи, законским променама после 2000. године где је дефинисано да деца могу да се упишу у било коју школу на територију града, а не као до тада искључиво у оне којима територијално припада.
"Раније су школе могле да направе план, планирају број одељења, а сада се боре за ученике. Међутим, наше школе се не боре квалитетом, већ се боре повлађивањем ђацима, родитељима. Питање је да ли су школе у "кругу двојке" на гласу зато што су боље опремљене или су на гласу зато што имају квалитетне учитеље, наставнике... Све те извикане школе су исте као и оне друге, само што родитељи вођени модом желе да им деца иду у те школе. После промене закона направио се не само дизбаланс, већ нејасан систем уписа. Све се своди само на жељу и вољу", навела је Јанковић.
Све више "патуљастих школа"
Сматра да тим проблемом мора неко озбиљно да се позабави, да у градовима може да се направи прерасподела и тако ублажи дизбаланс. И ту се јавља други важан фактор који је довео до диспаритета у броју ученика у школама је демографија. Негативан природни прираштај, али и миграције становништва из села у градове довели су до тога да данас сеоске основне школе имају по десетак ученика, док поједине у градским срединама имају и до 2.000 ђака.
Због тога се оправдано поставља питање шта је сеоским школама које нестају? Како у њима одржати наставу када је број ученика сваке године све мањи?
"Имамо велики број такозваних малих школа са мање од 50 ученика. Тако да у Србији имате 60 одсто школа у које укупно иде 5 одсто ученика, а имате и школе са огромним бројем ученика у урбанисм срединама, пре свега мисилим на Београд, Нови Сад и Ниш, где имате у 5 одсто школа 20 одсто ученика", навела је Драгица Павловић Бабић са Филолошког факултета.
ФОТО: СНЕЖАНА КРСТИЋ / РАС СРБИЈА први дан школе 020919 рас фото Snezana krstic13 preview
Колико је ситуација драматична у малим, руралним срединама најбоље осликавају статистички подаци где је у период од 2002. до 2020. године за 18 одсто смањен број ђака основних и средњих школа у Србији, што значи да смо изгубили сваког петог ученика.
Према подацима Уније синдиката просветних радника у Србији је 1995. године било 1,114 милиона ученика основних и средњих школа, 2008. године тај број је пао на 936.000, да би 2021. године имали 850.000 ђака.
"Патуљастих школа" све је више, посебно у сеоским срединама. Често се поставља питање оправданости њиховог постојања, економске исплативости. Међутим, сви су свесни да чим се угаси школа гаси се и село, те док има и једног ученика школа мора да опстане.
Марина Јовановић, учитељица ОШ "Ђура Јакшић" у Свирцу сећа се да је та школа раније била пуна ђака, а да сада броји тек 11 ученика.
"Раније је број ученика у овом одељењу био чак и троструко већи, међутим из године у годину се број ученика све више смањује, тако да смо ми данас дошли до свега 11 ученика у сва четири разреда", каже она.
Демографски трендови утичу на наставнике
И за једне и за друге - проблем је организација наставе, а демографски трендови не утичу само на ђаке, већ и на наставни кадар који је у неким срединама недовољан, а у другим - сувишан.
"Када се број деце смањује и када дође до организације наставе у комбинацији или у неподељеној школи, наравно да је рад у таквим условима знатно тежи. У комбинацији се ради са по два разреда, у неподељеној школи са по 4 разреда у исто време, што је за наставника додатно оптерећење. С друге стране, како се број ученика смањује, тако се и потреба за наставним кадром смањује. Тако да сваке године имамо појаву технолошких вишкова", каже учитељица Јовановић.
С обзиром на то да се негативни демографски трендови тешко могу зауставити, бар у скоријој будућности, стручњаци се залажу за реформу образовног система.
"Поготову у тим срединама, које су сиромашне, где имамо мали број ученика, где су наставници демотивисани да иду да раде - тамо је посебно важно да нам квалитет образовања буде бољи, да доступност школа буде боља, да се гради мрежа локалних путева, да се ученици стипендирају", навела је Бабић.
На захтеве синдиката да се у пренатрпаним школама групе смање са 30 на 20 ученика у одељењу и да се направи боља прерасподела из Министарства просвете стигао им је одговор да би то могло да се уради само у 20 до 30 одсто школа у смислу инфраструктуре, људских ресурса.
"Ми смо предлагали да се смањи број ученика у одељењима, а из Министарства просвете прошле године стигао је Правилник, без сагласности синдиката, да може и у вишим разредима основне школе да се формирају комбинована одељења. Ми смо покушали да кроз Колективни уговор дамо неке бенефите за наставнике који раде у две, три и више школа да добијају 10 одсто на плату. Затим, да 10 одсто на плату добијају и људи који раде у сеоским школам изнад 800 метара надморске висине", каже за Еуронеwс Србија Валентина Илић, председница Синдиката образовња Србије.
Напомиње и да развој појединих насеља, долазак инвеститора и отварање производних погона није пратило отварање школа.
Квалитет образовања је, како показују бројна национална и међународна тестирања, испод задовољавајућег нивоа. Сваки трећи ученик петнаестогодишњак у Србији функционално је неписмен, а за вршњацима из других европских земаља каскају више од једне школске године, показали су резултати последњег ПИСА тестирања из 2018 године.
|