АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
04.05.2022.
БЛИЦ/БИЗНИСРАДНА НЕДЕЉА ОД 4 ДАНА ПРАВИ ИЗАЗОВ ЗА ДРЖАВЕ, РЕАКЦИЈЕ И ИСКУСТВА РАЗЛИЧИТИ
Пандемија коронавируса поново је покренула разговоре око четвородневне радне недеље, при чему су послодавци поново размишљали о важности саме флексибилности радног времена и његовим погодностима.
Пише: euronews 04.05.2022. 06:15
ФОТО: SHUTTERSTOCK МЛАДИ ПОСАО
Идеја је заправо једноставна, запослени би радили четири дана у недељи, зарађивали би исто и имали исти обим посла као иначе. Компаније које би ово усвојиле би морале да потенцирају више самосталног рада, а мање састанака, пише Euronews.
Они који подржавају овај начин рада, кажу да би заправо четири радна дана утицала на повећање продуктивности и лакши баланс између пословног и приватног живота. Синдикати широм Европе позивају владе да уведу четвородневну радну недељу, али нису је баш све земље усвојиле.
Белгија ће увести четвородневну радну недељу за оне који то желе
Прошлог месеца, запослени у Белгији су добили право да одраде пуну радну недељу за четири дана уместо уобичајних пет и да им се то не одрази на плату. Заправо, мање радних дана не значи да ће они радити мање него иначе, већ ће једноставно то радно време ускладити са обимом посла.
Белгијски премијер Александер де Кру се нада да ће овај споразум утицати на белгијско тржиште и да ће га учинити флексибилнијим као и да ће олакшати људима да комбинују породични живот и каријеру. Он је такође додао да би нови модел требало да створи динамичнију економију.
- Циљ је да се људима и компанијама да више слободе да уређују своје радно време. Уколико упоредите нашу земљу са другим, често ћете видети да смо далеко мање динамични - рекао је он.
Око 71 од 100 Белгијанаца у старосној групи од 20 до 64 године има посао, што је мање од просека еврозоне, показују подаци Еуростата за трећи квартал 2021. Због тога се верује и да ће се четри радна дана утицати на већу продуктивност и запосленост.
Међутим, перспектива четвородневне радне недеље није привлачна свима. Неки запослени са пуним радним временом ће радити више дана, уколико одлуче да своје сате тако распореде. Наравно, на крају, уколико буду имали и ову опцију, они ће заправо моћи да бирају како ће свој посао распоредити.
Велика Британија започиње шестомесечни програм у јуну
Британци о овоме размишљају већ неко време, тачније започели су пилот пројекат у јануару ове године. Заправо, они су почели са регрутовањем компанија како би проучили утицај краћег радног времена у контексту продуктивности предузећа и добробити њихових радника, али и на сам утицај на животну средину и родну равноправност.
Од 4. априла се за мање радних дана пријавило 60 компанија са око 3.000 запослених, а план је да се почне у јуну ове године. Све ће контролисати и водити истраживачи са Оксфорда и Бостонског колеџа, као и непрофитне организације. Према овој реформи, запосленима ће бити довољно да раде до 9,5 сати дневно, што је еквивалент радном времену од 9 до 18.30 сати. Разматра се и радно време од 10 сати, али оно не би још могао да прође без синдикалног споразума.
ФОТО: MATT DUNHAM / TANJUG/AP
Иначе, овај пилот је један од неколико широм света које води организација "Четири дана недељно глобал" којиа се и залаже за краћу радну недељу.
- Слични пројекти почеће и у САД и Ирској, а планирано је још и за Канаду, Аустралију и Нови Зеланд- рекао је Џо Рајл директор ове кампање која је фокусирана на Велику Британију.
Шкотска и Велс такође планирају да се прикључе овом програму
Иначе, што се Шкотске тиче, ова одлука је заправо била ескалација предизборног обећања које је дала владајућа Шкотска национална партија (СНП). Радницима ће радно време бити смањено за 20 одсто, али неће утицати на продуктивност. Влада је указала и на недавну анкету коју је спровео шкотски истраживачки центар Институт за истраживање јавних политика (ИППР) која је показала да је 80 одсто људи на ту идеју реаговало позитивно.
И комеасрка за будуће генерације у Велсу, Софи Хау, такође је позвала Владу да уведе радну недељу од четири дана, барем, како је рекла у јавном сектору.
Исланд, један од лидера четвородневне радне недеље
Између 2015. и 2019. године Исланд је спровео највећи пилот пројекат на свету који је подразумевао радну недељу од 35 до 36 радних сати, који су заправо били смањени са оних традиционалних 40, и то без икаквих позива на сразмерно смањење плата. У фази тестирања учествовало је око 2.500 људи.
Да би се осигурала контрола квалитета, резултате су анализирали британски истраживачки центар "Аутономи" и исландско непрофитно удружење за одрживност и демократију (АЛДА). Истраживачи су пилот назвали успешним и синдикати су почели да преговарају о томе да се реализује. Студија је показала да су се стрес и сагоревање на послу смањили и да је дошло до равнотеже између пословног и приватног. Међутим, није свака влада делила успех Исланда са четвородневном радном недељом.
Шведска - подељена мишљења
Један од таквих примера је Шведска, која је такође четвородневну радну недељу тестирала 2015. године, али уз различите резултате.
Предлог је био да се испроба шестосатно уместо осмочасовног радног временоа, без умањења плате, али нису баш сви били одушевљени овим предлогом. Чак су и левичарске партије које су сматрале да је тај експеримент прескуп.
Највише користи од оваквог начина рада осетило је ортопедско одељење универзитетске болнице, где је 80 медицинских сестара и лекара пребачно на шесточасовни радни дан и запослено је још особља. Медицинари су на ово реаговали позитивно, али због критика осталих систем није заживео.
ФОТО: FREDRIK SANDBERG / TANJUG/AP
Међутим, неке компаније као што је произвођач аутомобила Тојота одлучили су да задрже овакво радно време за своје раднике.
Финска није увела радну недељу од четири дана
Раније ове године, Финска се нашла на насловним странама светских медија након што је наводно скратила радно време. Финска влада је наводно хтела да уведе четири радна дана и шесточасовно радно време. Међутим, испоставило се да је реч о лажној вести јер је влада ово демантовала. Актуелна премијерка Сана Марин је твитовала о овој идеји августа 2019. године, али она није укључена у разматрање владе.
Немачки експеримент
Немачка је иначе земља позната по најкраћој радној недељи у Европи. Према подацима Светског економског форума просечна недеља у овој земљи има 34,2 сата. Ипак, синдикати траже додатно скраћење радног времена. Прошле године ИГ Метал, највећи синдикат у земљи, позвао је на краће радне недеље, тврдећи да би то могло да утиче да се радна места задрже и да се на тај начин избегну отпуштања.
Према истраживању компаније Форса, 71 одсто људи који раде у Немачкој, желео би да има могућност да ради само четири дана у недељи. Нешто више од три четвртине испитаних рекло је да подржава владу која истражује потенцијално увођење четвродневне седмице. И скоро половина послодаваца сматра да је "изводљиво" испробавање недеље од четири радна дана. Међутим, још није извесно да ли ће ово бити усвојено. До сада се овако нешто односило на неке мање start-up пословање.
Велике јапанске компаније за четири радна дана
У другим земљама као што је Јапан, веће компаније подржавају овај предлог, нарочито након најаве јапанске владе 2021. године о плану за постизање боље равнотеже између посла и приватног живота. Постоји неколико разлога због којих би то могло да буде добро за земљу, а пре свега се то односи на здравље. Истраживања су показала да се радници који раде прековеремено чешће разбољевају, а неки Јапанци имају проблем и са депресијом.
ФОТО: RICK RYCROFT / TANJUG/AP
У 2019. години технолошки гигант Микрософт почео да својим запосленима нуди тродевне викенде једном у месец дана. Овај потез је показао већу продуктивност за 40 одсто и резултирао ефикасним радом.
Шпанија почиње са пробном фазом
Шпанија такође следи пример Јапана, а мала левичарска партија Мас Паис је раније ове године објавила да је влада пристала на њихов захтев да покрене скромни пилот програм за компаније које су заинтересоване за ову идеју. Око 6.000 запослених и 200 малих и средњих предузећа моћи ће да има продужене викенде за један дан и пуну плату.
Пробна фаза би требало да траје најмање гоидну дана, али још није јасно када ће почети.
Велико интресовање и у САД и Канади
Према истраживању које је спровела компанија која се бави радницима Куалтрис, чак 92 одсто америчких радника је за скраћену радну недељу и ако би она значила дужи радни дан. Анкетирани су рекли да би то доста утицало на побољшање менталног здравља и већу продуктивност.
Троје од четворо запослених је рекло да би могли да заврше исту количину посла за четири дана, као и да би морали да раде дуже да би то испунили. И средње компаније, са између 100 и 500 запослених, су навеле да су спремне за краћу радну недељу.
Све у свему, чини се да скраћена радна недеља полако постаје популарна широм света, само је питање хоће ли је владе тих земаља које показују интересовање и усвојити.
|