АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
04.05.2022.
БЛИЦ/БИЗНИС/СТРАТЕГИЈАНАЈДУЖЕ БОЛОВАЊЕ У СРБИЈИ ТРАЈАЛО 9,5 ГОДИНА ПРОШЛЕ ГОДИНЕ 14.000 ВИШЕ ЉУДИ УЗЕЛО ОДСУСТВА НЕГО 2020.
Маратонска боловања раније су била честа и лекари су имали тежак задатак да утврде ко је заиста болестан, а ко само не жели да ради, односно има неког другог посла. Последњих година се, кажу стручњаци, ситуација променила, па на боловање иде само онај ко мора. Радницима се одсуство са радног места по овом основу све мање исплати, јер послодавци на оне који често отварају боловање не гледају благонаклоно, а и зарада радника се умањује за 35 одсто, пише Euronews.
Пише: А. Ј. 04.05.2022. 10:54
И данас има случајева маратонских боловања, од којих је најдуже у Србији које је окончано трајало чак 9,5 година, док један радник још болује од 2012. године. У Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) за Euronews Србија кажу да ипак нема злоупотреба и да су сви који су одсутни са радног места заиста и били болесни, иако је прошле године на боловању дужем од месец дана било 35. 000 радника више него 2019. године. Број оболелих прошле године већи је за око 14.000 у односу на 2020. годину.
ФОТО: П. В. / РАС СРБИЈА
Најчешћи дијагнозе због којих су осигураници на боловању дужем од 30 дана су повреде, болести мишићно-коштаног система, тумори, болести система крвотока и душевни поремећаји. У Републичком фонду напомињу да епидемија Ковида 19 није довела до промене најчешћих дијагноза, иако је број радника који су били на боловању дужем од месец дана повећан.
"У 2019. години 118.939 осигураника је било на боловању, у 2020. години долази до повећања овог броја, тако да их је било 139.799, а тренд раста броја осигураника који су на боловању настављен је и у 2021. години када је на боловању било 154.032 осигураника. Од значаја је навести да су од укупног броја осигураника који су на боловању једна четвртина труднице", кажу у РФЗО.
Маратонска боловања раније су била честа и лекари су имали тежак задатак да утврде ко је заиста болестан, а ко само не жели да ради, односно има неког другог посла. Последњих година се, кажу стручњаци, ситуација променила, па на боловање иде само онај ко мора. Радницима се одсуство са радног места по овом основу све мање исплати, јер послодавци на оне који често отварају боловање не гледају благонаклоно, а и зарада радника се умањује за 35 одсто.
И данас има случајева маратонских боловања, од којих је најдуже у Србији које је окончано трајало чак 9,5 година, док један радник још болује од 2012. године. У Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) за Еуронеwс Србија кажу да ипак нема злоупотреба и да су сви који су одсутни са радног места заиста и били болесни, иако је прошле године на боловању дужем од месец дана било 35. 000 радника више него 2019. године. Број оболелих прошле године већи је за око 14.000 у односу на 2020. годину.
ФОТО: ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ / РАС СРБИЈА
Најчешћи дијагнозе због којих су осигураници на боловању дужем од 30 дана су повреде, болести мишићно-коштаног система, тумори, болести система крвотока и душевни поремећаји. У Републичком фонду напомињу да епидемија Ковида 19 није довела до промене најчешћих дијагноза, иако је број радника који су били на боловању дужем од месец дана повећан.
"У 2019. години 118.939 осигураника је било на боловању, у 2020. години долази до повећања овог броја, тако да их је било 139.799, а тренд раста броја осигураника који су на боловању настављен је и у 2021. години када је на боловању било 154.032 осигураника. Од значаја је навести да су од укупног броја осигураника који су на боловању једна четвртина труднице", кажу у РФЗО.
Према подацима којима располаже РФЗО најдуже боловање у Србији у периоду од 2007. године до 2022. године трајало је 113 месеци, односно 9, 5 година, а дијагноза је била хронична мијелоидна леукемија. Најдуже боловање које је још у току почело је 2012. године.
"На боловању које траје годину дана је тренутно 16 осигураника, а сва која трају дуже су најчешће због малигне болести, а у мањем броју случајева и због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива", кажу у РФЗО.
Професор медицине др Петар Булат, специјалиста медицине рада за Еуронеwс Србија објашњава да радник који током 18 месеци буде дуже од 12 месеци на боловању мора да иде на инвалидску комисију. То је, сматра, доста добар механизам заштите боловања.
"Постоји обавеза лекара опште медицине да сваког пацијента, када се приближи шест месеци боловања, пошаље на инвалидску комисију.Тако пацијенти који су тешко оболели од малигних или неких других болести морају два пута годишње на комисију, где лекари утврде да се нису излечили, а комисија им не одобрава инвалидску пензију, већ им продужи боловање. Зато имамо та вишегодишња одсуства са посла. За неке од њих је финансијски вероватно и боље решење да буду на боловању, него да примају пензију", објашњава професор.
У Републичком фонду за здравствено осигурање напомињу да проверу боловања може да захтева послодавац или РФЗО. Контрола се спроводи у року од месец дана од оцене стручно-медицинског органа, када се спроводи поновно оцењивање или у року од годину дана од оцене стручно-медицинског органа, када се ради вештачење.
"Само до пет одсто боловања се проверава, а у поступку контроле нису откривене злоупотребе. Утврђено је да здравствено стање осигураника одговара подацима из медицинске документације, односно да постоје медицински разлози за боловање", наводе у РФЗО.
ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
Каквих је све злоупотреба било раније?
Јавна је тајна да су многи радници који живе на селу неретко одлазили на боловање да би обавили радове на њиви. Број "оболелих" се тако у сезони сетве, жетве или бербе нагло повећавао. Професор Петар Булат каже да није искључено да се то и даље дешава, али сматра да је то сада много мање. Ти радници су испод радара РФЗО, јер фонд не располаже подацима о боловањима која су краћа од 30 дана, пошто током боловања први месец иде на терет послодавца, док од другог и сваки наредни месец боловање финансира држава.
"Сигурно има злоупотреба, али то није честа пракса као што се раније дешавало. Дуга боловања и калкулације могући су још само у државним установама и јавним предузећима, али приватни послодавци имају свој резон и неће да плаћају неког ко неће да ради. То није нека значајна појава, не мислим да је узело маха у овом периоду. Раније је то било много израженије. Другачији је тада био однос послодаваца", наводи професор.
Булат каже да се сада ретко дешавају злоупотребе, али наводи раније примере, попут једне жене из Крушевца која је са посла одсуствовала дуже од 14 година. Други случај, којег се сећа из своје каријере је од пре више деценија, када су радника из Хрватске послали код њега у Институт за медицину рада у Београд на испитивање, јер је са посла одсуствовао дуже од 10 година.
"Човек је имао свој ресторан у Вуковару, а био је негде паралелно запослен и примао плату и смишљао је изговоре да му се годинама продужава боловање. Недавно сам имао једну пацијенткињу којој није ништа, а убеђена је да је болесна и она је на боловању дуже од шест месеци, али примери попут њеног су неупоредиви са оним некадашњим преварама", каже професор.
Он напомиње да се дешава да радници долазе због мобинга или премештања на неку другу позицију, јер не желе да прихвате нове услове рада, па да је некад тешко раздвојити да ли се заиста ради о мобингу или се иза тога крију неки други проблеми, јер се доста ствари које се манифестују психичким тегобама преплиће. Он истиче да је некада само то одсуство и лек и да човек када се измести из те средине, где постоји проблем, може неретко реалније да сагледа комплетну систуацију и када се врати да успе да је реши.
"Данас радник ако није задовољан новом позицијом или атмосфером на послу може да покуша да избегне на кратко ту ситуацију, да отвори боловање 15 дана, али за то добије 65 одсто плате и не исплати му се. Дакле, мора да буде много љут да би то пролонгирао. После 45 дана мора да иде на комисију, па да и њих убеди и они га можда пусте, али мора опет да им се јави. Доста је то пооштрено и комплексно је да човек није болестан, а да буде на боловању. То је све теже", сматра специјалиста медицине рада.
ФОТО: МИЛАН ИЛИЋ / РАС СРБИЈА
Презентизам као друга крајност
Професор напомиње да се претходних година значајно променио однос према боловању и да сада постоји друга крајност. Многи да би избегли да се замере послодавцу или из финансијских разлога, да не би добили само 65 одсто плате - долазе болесни на посао.
"Послодавци су увели неке механизме да би мотивисали људе да не одсуствују, па неке фирме стимулишу запослене који нису одлазили на боловање да учествују у добити, ако га нису користили последења три месеца. Али, све то води једној другој појави. Радник, да би сачувао тај приход, који му је битан, ради и кад не би требало, и када је болестан. У развијеном свету је забележена сасвим нова појава презентизма, када радник долази на посао, а не ради ништа јер не може да ради,пошто је болестан. Људи не желе на боловање да не би добили мању плату и да би учествовали у добити и у другим бенефитима које послодавац нуди онима који долазе редовно на посао", наводи професор Булат.
Он истиче да је таквих случајева у Србији било и током епидемије, када су они који су били заразни долазили на посао.
|