Ј. Ж. С.

05. 05. 2022. у 09:11

РАЗВОЈ јединственог електронског досијеа о пацијентима, брза дијагностика болести, избор лекова кроз персонализовану медицину, употреба вештачке интелигенције у дијагностици ретких болести, нових технологија у фармацеутској индустрији, као и примена ћелијске и генске терапије и развој брзорастућих високотехнолошких компанија у сектору здравства, главни су пројекти којима ће се убудуће бавити Центар за четврту индустријску револуцију.

Фото Никола Скендерија

Према речима Јелене Бојовић, директорке Центра, наука и технологија врло брзо напредују, а ми можемо да их искористимо у свакодневном животу, тако да нам он буде једноставнији и лакши.

- Управо повезивањем науке, нових технологија, знања и привреде, моћи ћемо да се боље и ефикасније лечимо, да нам буду доступни нови иновативни лекови и апарати, да живимо у здравијем друштву, захваљујући технолошким решењима за одлагање отпада или аутоматским мерачима загађености ваздуха - рекла је Бојовићева.

Центар је први такве врсте у региону и трећи у Европи, после Осла и Москве. Као први корак у среду су Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, и др Михаило Јовановић, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, потписали Споразум о коришћењу Националне платформе за вештачку интелигенцију.

Извор