АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.05.2022.
ДРУШТВОМЕЂУНАРОДНА КОНФЕДЕРАЦИЈА СИНДИКАТА: ПРОГРЕСИВНИМ ОПОРЕЗИВАЊЕМ ПРОТИВ ПОСЛЕДИЦА РАТА У УКРАЈИНИ НА СВЕТСКУ ЕКОНОМИЈУ
Највећа федерација синдиката на свету објавила је кратки преглед последица рата у Украјини на светску економију и списак мера које би требало применити да би се оне ублажиле.
Машина 09.05.2022.
Илустрација; Представнице Међународне конфедерације синдиката на протиесту 2020. године; Фото: ITUC / Facebook
Украјина и Русија су велики произвођачи и извозници енергената, вештачког ђубрива, житарица и других роба и услуга, због чега актуелни војни сукоб и пратеће санкције имају већи утицај него ратови који већ трају у другим регионима, подсећа Међународна конфедерација синдиката (International trade union confederation, ITUC) у недавно објављеним Цртицама о утицају рата у Украјини на светску економију. Смањена доступност и раст цена енергената и хране се директно одражава на цене других роба, узрокујући инфлацију и смањујући куповну моћ запослених, односно стварајући проблеме за читаве државе и раднике широм света.
Цртице о утицају рата у Украјини доносе преглед удела извоза житарица из Украјине и Русије пре избијања рата. Подсетимо, Русија је други највећи извозник фосилних горива на свету и један од највећих произвођача вештачког ђубрива, а Украјина и Русија заједно одговарају за преко половине светске трговине сунцокретовим уљем и 27% трговине пшеницом. Уз то, ове земље се налазе на стратешки важној позицији за промет робе између Азије и Европе.
Поскупљење енергената и хране умногоме ће погоршати енергетску и прехрамбену кризу које су претходиле рату. Као што смо раније писали, по извештају Организације за храну и пољопривреду (FAO) UN објављеном почетком 2022, храна је прошле на светском нивоу просечно поскупела за око 30%, достижући вредности које није имала претходних 46 година. Пандемија је главни, али не и једини узрочник, јер је наговештаја нове светске економске кризе било и пре него што се појавио корона вирус.
Актуелна поскупљења робе већ превазилазе раст прихода домаћинстава широм света, а свакако се очекују и већа, упозорава ITUC. Надовезујући се на раније објављене процене Уједињених нација, Хјуман рајтс воча и других међународних организација, ITUC наглашава да ће највећи цех - као и увек - платити сиромашни грађани и региони, са нагласком на увозно оријентисане и презадужене земље.
ITUC као пример набраја северноафричке и земље Блиског Истока, укључујући Египат, Судан, Либан, Тунис и Мароко, чији спољни дуг превазилази 70%, а које су истовремено велики увозници хране. У неповољном положају су, свакако, и друге државе чија је привреда дужничка, а које ће се, поред поскупљења и несташица енергената и хране, суочавати и са растом камата на спољни дуг. За фискалну политику дужника ће велики изазов представљати истовремени притисци за исплату дугова и потреба да се задржи "разуман ниво" услуга и добара из јавног сектора.
При томе, потребе становништва за ослањањем на државу, односно за повећањем различитих државних субвенција, ће расти, мотивисане не само намером да се спречи глад и незапосленост, већ и економска нестабилност и могући друштвени немири.
Од набројаних проблема нису изузете ни земље које храну извозе: наиме, иако раст цена хране иницијално погодује извозно оријентисаним компанијама и државном буџету, и код њих ће оставити негативне последице на куповну моћ становништва.
Цртице о утицају рата у Украјини упозоравају и на то да ће због раста цена бити смањени ефективни ресурси међународних програма за помоћ у храни, попут оних Програма UN за развој (UNDP), Организације за храну и пољопривреду (FAO), Светског програма за храну (WFP) и других. Очекује се и раст шпекулација и активности на црном тржишту, у првој мери хране и енергената.
Међународна конфедерација синдиката предлаже и мере за ублажавање кризе. У кратком извештају ITUC се залаже за заштиту радних места и плата, повећавање мера социјалне помоћи најугроженијим домаћинствима, укључујући сиромашне и задужене. ITUC предлаже усклађивање минималних плата са потрошачком корпом и трошковима живота, израду анализа које би такве потребе поткрепиле и социјални дијалог.
Подсетимо, по прорачуну Центра за политике еманципације и Clean clothes campaigna из 2018. године, када је у Србији минимална плата износила око 25.000, плату за живот којом би се покрили поменути трошкови требало је да износи 98.000 динара. Минималац, који прима чак 350.000 радника, је од тада порастао на око 35.000 динара месечно, док су се трошкови процентуално увећали више.
Највећа унија синдиката на свету се својим препорукама ставља на страну заговорника повећања плата у актуелној дискусији о економским последицама таквих потеза - док су на супротној страни економски конзервативније струје, које у повећању плата које би пратиле раст цена виде пре свега предуслов за галопирајућу инфлацију.
Насупрот идеји да се инфлација спречава "стезањем каиша" онима који већ тешко држе главу изнад воде, ITUC у закључку предлаже прогресивно опорезивање богатства и трансакција, те ограничавање спекулативног пословања и илегалних токова новца, којим би се уједно обезбедиле финансијске основе за стратегије заштите становништва и опоравка привреде.
И.К.
|