АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.05.2022.
РАДНА ПРАВАДА ЛИ ЋЕ МИНИМАЛНА ЗАРАДА ИСПРАТИТИ РАСТ ЦЕНА? СИНДИКАТ ТРАЖИ НОВЕ ПРЕГОВОРЕ О ВИСИНИ МИНИМАЛЦА
Савез самосталних синдиката Србије упутио је захтев Социјално-економском савету да отворе преговоре о минималној цени рада како би се она ускладила са растом трошкова живота.
Машина 12.05.2022.
Фото: Марко Милетић / Машина
Последњи подаци који су се појавили у јавности говоре да чак 400.000 људи у Србији прима минималну зараду која износи 35.000 динара. Број људи који зарађује минималац је сада за чак 50 хиљада виши од претходне цифре за коју су многи говорили да је претерана, а стручњаци упозоравају да имамо највећи проценат запослених у Европи који раде за минималац.
У прошлогодишњим преговорима о висини минималне зараде није прихваћен захтев синдиката - који је одражавао претходни договор СЕС-а, те којим се позивало на обавезу државе - да минимална зарада буде у висини минималне потрошачке корпе. Сада, пошто је услед инфлације, како кажу у синдикату, потрошачка корпа у последња два месеца прошле године порасла за хиљаду динара, а још толико поскупела до априла ове године, они траже ванредно усклађивање висине минималца.
"Доћи ће до рапидног пада животног стандарда запослених у Србији и мислимо да је крајње време да седнемо и отпочнемо преговоре који ће значити један значајнији скок плата како бисмо издржали ово што нас очекује у овој години", рекао је за РТС Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС).
Михајловић за Машину каже да би у складу са договором око минималне зараде она у овом тренутку требало да буде око 42.000 динара јер је толико и минимална потрошачка корпа.
"Нисам сигуран да ће ни Влада Србије а ни послодавци бити за то", додаје Михајловић.
Занимљив је тренутак у којем из синдиката износе овај захтев. С једне стране, власт ни иначе није показивала наклоност потребама радника и радница, што и саме "преговоре" доводи у питање, нарочито у моменту када имамо само техничку Владу. С друге стране, јачи притисак за повећањем зарада у тренутку када се расподељују ресурси и преговара о саставу будуће Владе можда може створити бољу стартну позицију синдиката у преговорима.
Послодавци сматрају да минимална зараде не треба да буде опорезована, док остале зараде треба да буду опорезиване прогресивно. Ипак, како је за РТС рекао Бошко Савковић из Уније послодаваца Србије, Влада нема слуха за те ствари.
Фото: Марко Рисовић / Камерадес
Професор Економског факултета Универзитета у Београду, Михаил Арандаренко сматра да су и синдикати и послодавци у праву.
"У условима високе инфлације какву сад имамо боље је имати аутоматску индексацију минималне плате или свих плата нпр. половином године када годишња стопа раста потрошачких цена пређе неку границу, нпр. 5%", каже Арандаренко за Машину.
Чињеница да јако велик број људи има минималну зараду значи и да је медијална зарада (износ плате до које досеже половина запослених) ниска. Према последњим подацима она износи 53.590 динара, што је значајно испод износа потрошачке корпе. Ипак, према Арандаренку могући раст минималне зараде не би значајно утицао на раст медијалне зараде.
"Ако би се нпр. индексирала, или на други начин повећала, само минимална плата, занемарујући могућност промене пореских стопа, то би свакако повећало просечну плату, док би ефекат на медијалну плату вероватно био скромнији. Ово зато што је медијална плата у принципу неосетљива на раст минималне плате докле год оних који је примају има (доста) мање од 50% запослених", сматра Арандаренко.
Он подсећа да је протеклих година минимална плата расла брже од просечне, док је просечна расла брже од медијалне.
"Далеко боље, барем са становишта раста стандарда запослених, било би да минимална плата расте брже од медијалне, а медијална брже од просечне. Али, то је могуће само кроз тарифне одредбе општег колективног уговора, а не променом само једне плате", закључује Арандаренко.
М.М.
|