АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
18.05.2022.
РАДНА ПРАВАРЕЉАНОВИЋ: ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ КОРИСТЕ НЕЗАКОНИТЕ НАЧИНЕ АНГАЖОВАЊА И ОТПУШТАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
Професор радног права Марио Рељановић прокоментарисао је случај труднице запослене у Дому здравља Смедеревска Паланка, која нема право на приходе и боловање иако у Дому здравља ради.
Машина 18.05.2022.
Илустрација; Извор: pxfuel.com
Иако је одлуком суда враћена на радно место у Дому здравља у Смедеревској Паланци, зубна техничарка Ивана Ацић ипак 11 месеци није примала плату нити су јој уплаћивани доприноси, а сада, док чека друго дете, нема право ни на трудничко и породиљско одсуство.
Како смо писали, Ацић је добила отказ као технолошки вишак након повратка са прве трудноће 2015. године, након чега је против послодавца покренула судски поступак. Апелациони суд ју је 2021. вратио на радно место, али на основу те одлуке ипак није остварила приходе и доприносе, јер је рачун Дома здравља у блокади - и то управо због неисплаћивања зарада на одељењу за стоматологију, којим су оштећени Ацић и још 14 запослених.
Како је могуће да постоји овај зачарани круг објашњава стручњак за радно право Марио Рељановић.
"Поента је у томе што су многе здравствене установе у претходне две деценије налазиле различите - најчешће незаконите - начине радног ангажовања нових или отпуштања актуелних здравствених радника. Такође, у односу на оне који су били запослени здравствене установе су често кршиле закон. Директори, управници, и остали, радили су то понекад по сопственом "осећају" а понекад и по (усменом, писаном) упутству из Министарства здравља."
По Рељановићевим речима, закон се најчешће кршио у односу на плаћање - редовног, прековременог рада, разних додатака и увећања, регреса. Радници су тужили своје послодавце и добијали их на суду, а здравствене установе би онда одлазиле у дуготрајну блокаду рачуна, што би узроковало нове проблеме са неисплаћивањем зарада, неплаћањем других обавеза према добављачима, пружаоцима комуналних услуга... Хронични недостатак средстава, објашњава Рељановић, узроковао је да такво стање траје месецима, а понекад и дуже, док здравствена установа не добије из буџета новац за покривање ових исплата.
"У овом случају имамо директну негативну последицу осмишљавања здравственог система тако да функционише са минимумом средстава. Овакав план често не функционише ни у идеалним околностима, а ако дође до неког поремећаја онда се потпуно распадне. Терет тога, наравно, сносе здравствени радници."
Рељановић објашњава да стоматолошка одељења често нису била финансирана од стране РФЗО зато што се сматрало да се на њима може уштедети, односно да су она самоодржива наплаћивањем услуга, што је идеја коју оцењује као "потпуно бесмислену". Отуда, како каже саговорник Машине, у случају конкретне труднице здравствена установа нема новца да јој исплати (очигледно веома висок) износ накнаде за неисплаћене зараде, као ни да уплати доприносе које јој дугује. РФЗО је незаинтересован за овај проблем јер у погледу конкретне запослене он здравственој установи не дугује ништа, будући да конкретна запослена никада није била покривена уговором о финансирању. Послодавац, то јест Дом здравља, мора да пронађе негде новац који дугује Ацић, као и новац за текуће финансирање рада запослене.
"Никако не желим да кажем да је послодавац ослобођен одговорности, напротив - она је очигледна и не може се избећи - али је индикативно да се овакви случајеви морају решавати на вишим нивоима и променом система тако да се заснива на потребама становништва за здравственом заштитом на реалним параметрима, а не тиме какав је уговор закључен између здравствене установе и РФЗО, будући да се они закључују имајући у виду базични минимум рада који није довољан да задовољи потребе кориснике здравствене заштите, и зависе од расположивих средстава што је такође недопустиво", закључује Рељановић.
Марио Рељановић; Фото: Пресс центар УНС
Подсетимо, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије Раде Панић је раније за Машину скренуо пажњу на то да су стоматолошки радници отпуштани у домовима здравља широм Србије упркос томе што по Закону о раду послодавац нема право да отпусти радника који доприноси фирми, а да задржи онога који не доприноси, што се такође истовремено дешавало. По његовој оцени грађани су тиме навикавани на то да у државном здравству не могу да добију адекватну услугу. На основу закона о здравственој заштити укидана је и физикална медицина, односно отпуштани физијатри и специјалисти спортске медицине који су радили у рехабилитационим центрима и домовима здравља, што је допринело гомилању проблема здравствених радника и смањењу квалитета здравствених услуга у јавном здравству.
Решење за ове проблеме стручњаци са којима смо разговарали не виде у расформиравању јавног здравства и његовој приватизацији, већ у бољем организовању здравства унутар јавног сектора и већој бризи државе за здравље становништва.
И.К.
|