РАДНА ПРАВА
ДА ЛИ ЈЕ ПРАВО НА ШТРАЈК РАДНИКА И ЊИХОВИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАШТИЋЕНО КОНВЕНЦИЈОМ О СЛОБОДИ УДРУЖИВАЊА И ЗАШТИТИ ПРАВА НА ОРГАНИЗОВАЊЕ?

Управљачко тело Међународне организације рада је гласало о тражењу саветодавног мишљења Међународном суду правде у Хагу у вези са правом на штрајк са питањем да ли је право на штрајк радника и њихових организација заштићено Конвенцијом о слободи удруживања и заштити права на организовање?

Машина
17.11.2023.

Фото: Машина

Управљачко тело је одлучило да након добијања саветодавног мишљења Међународног суда правде размотри одговарајуће накнадне мере које се тичу стандарда права на штрајк. Већ дуги низ година, Комитет експерата МОР-а за примену конвенција и препорука, а који се састоји од независних стручњака одговорних за праћење примене ратификованих конвенција од стране држава чланица, заузима став да је право на штрајк последица права на слободу, права удруживања, те да је као такво признато и заштићено Конвенцијом о слободи удруживања и заштити права на организовање, 1948, односно Конвенција број 87, наводи Међународна организација рада.

"Међутим, група послодаваца почела је све више да доводи у питање тумачење Конвенције бр. 87 од стране Комитета експерата. Контроверза се постепено интензивирала и 2012. довела је до велике институционалне кризе, при чему је Конференцијски комитет за примену стандарда био спречен по први пут у вршењу својих надзорних функција. Према члану 37. Устава МОР-а, свако питање или спор у вези са тумачењем конвенција може се упутити на одлучивање Међународном суду правде. Члан такође предвиђа могуће именовање суда за решавање таквих спорова", наводи се у саопштењу.

На седници је речено да је МОР свестан „озбиљног и упорног неслагања унутар трипартитне јединице МОР о тумачењу Конвенције бр. 87, у погледу права на штрајк“ наводи Међународна организација рада. Међународни суд правде је главни судски орган Уједињених нација, а његова улога је да решава у складу са међународним правом, правне спорове које му поднесу државе и даје саветодавна мишљења о правним питањима која су јој упућена од стране овлашћених органа Уједињених нација и специјализованих агенција.

Како Министарство за рад Републике Србије каже, "Међународна организација рада (МОР) је специјализована агенција УН која настоји да промовише социјалну правду и међународна људска и радна права. Основана је 1919. године и једина је преживела међународна организација Версајског уговора коју је прузео систем УН. МОР је постао прва специјализована агенција УН 1946. године. МОР формулише међународне стандарде рада у форми конвенција или препорука постављајући минимум стандарда о основним радним правима, попут: слободе удруживања, права организовања, колективног преговарања, укидања принудног рада, једнакости у пружању једнаких шанси и третмана, као и других стандарда који регулишу услове који се односе на читав спектар питања из радног права."

Србија је ратификовала свих осам фундаменталних конвенција Међународне организације рада. Па ипак, стандарди рада и радних права у Републици Србији нису на завидном нивоу, укључујући и право на штрајк.

Тако Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за упоредно право из Београда, за портал Н1 каже да Законом о раду и Законом о штрајку нису предвиђене „обуставе рада“ попут актуелног штрајка у Пошти, нити радно законодавство познаје овај облик протеста радника.

Како преноси овај портал, Рељановић је упозорио да је наш Закон о штрајку застарео и неупотребљив у многим ситуацијама, па и у овој у Пошти:

"Радницима се морају омогућити флексибилније форме штрајка и мора се имати у виду да је право на колективну акцију радника – са учешћем синдиката или без њега – део људског права на рад. Због тога и долази до оваквих протеста који су у "сивој зони" радног права. Са једне стране нису регулисани законом, а са друге су део уобичајеног права радника да искажу масовно незадовољство одређеним политикама или потезима послодавца", преноси Н1.

И.П.

Извор