ЕКОНОМИЈА
"ПРАВО ПИТАЊЕ ЈЕ КОЛИКО ЋЕМО МОЋИ ВИШЕ ДА КУПИМО ЗА ТИХ 1.400 ЕВРА": ДА ЛИ ЋЕ ПРОСЕЧНА ПЛАТА СТИЋИ ОБЕЋАНИ НИВО ДО КРАЈА 2027?

Сузана Пељто
28.05.2026.

ото: Shutterstock/New Africa

Просечна плата без пореза и доприноса (нето) у Србији требало би да порасте за нешто више од 30 одсто до краја 2027. године како би достигла обећаних 1.400 евра.

Саговорници листа Данас сматрају да је то, узимајући у обзир тренутне економске показатеље, нереално.

Они указују да Србија бележи пад инвестиција, док се буџетска средства све више усмеравају на пројекте који не доприносе расту продуктивности.

Подсетимо, Србија је у првом кварталу ове године имала четири пута већи фискални дефицит у односу на исти период прошле године, а главни разлог за то је исплата за авионе Рафале.

На остварење овог државног обећања утиче и глобална неизвесност, укључујући сукобе на Блиском истоку и раст цена енергената.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику (РЗС), просечна нето зарада у марту ове године износила је 121.650 динара, односно око 1.030 евра. Државни званичници су обећали да ће до краја 2027. године просечна плата достићи 1.400 евра.

То значи да би за мање од две године просечна зарада морала да порасте за око 350 евра, односно нешто више од 30 одсто, како би се тај циљ остварио.

Поређења ради, просечна нето плата у марту ове године била је за око 13 одсто виша него у марту прошле године, када је износила 108.013 динара (око 920 евра).

Извор: РЗС

Ако би се раст плата наставио овим темпом, реално би било очекивати да до краја 2027. године просечна зарада достигне нешто мање од 1.300 евра.

Међутим, државни званичници верују да ће 2027. година донети снажнији привредни раст, пре свега због завршних радова и организације Специјализоване изложбе ЕXПО, што би, како кажу, утицало и на бржи раст плата.

Подсетимо, Народна банка Србије предвиђа да ће привредни раст следеће године износити 4,5 одсто, док је раније очекивала пет одсто, али је пројекцију смањила због глобалних неизвесности.

"Фокус на медијалној, не на просечној заради"

Економиста Данило Шуковић оцењује да није реално да просечна плата у Србији до краја 2027. године достигне 1.400 евра.

"То би било одлично, али није реално, јер би у том случају стопа раста морала да износи изнад пет одсто, па можда и више од тога, што је опет нереално. Према томе, мислим да је то само списак нереалних жеља и, што је још горе, предизборна пропаганда и ништа друго. То није уопште засновано на реалним чињеницама", наводи Шуковић за Данас.

Он истиче да се, када се говори о заради у Србији, мора више пажње посветити медијалној заради, која је, како каже, посебно важна за земљу са високим уделом сиромашног становништва.

У статистичком извештају посебну пажњу привлачи медијална зарада која је у марту ове године била за нешто више од 200 евра нижа од просечне и износила око 790 евра, односно 92.753 динара.

Медијална зарада значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа и она често даје реалнију слику од просечне зараде.

Просечна плата може бити "надувана", јер постоји мали број људи са јако високим платама (ИТ, менаџери, запослени у појединим јавним предузима…), они утичу на подизање просека и даје утисак да се зарађује више него што већина стварно зарађује.

"Медијална зарада је битна за земљу која има тако висок проценат сиромашног становништва, које није само сиромашно него није ни заштићено одговарајућом социјалном политиком. Та медијална зарада је скоро 30 одсто мања од просечне зараде, и то је та битна чињеница. Треба питати колика ће до краја 2027. године бити медијална зарада и колико ће 50 одсто запослених примати плату тада. То је прави показатељ, а ово је све баратање номиналним величинама које не одражавају утицај на реални стандард, посебно на стандард сиромашних", објашњава Шуковић.

Говорећи о куповној моћи, Шуковић наглашава да 6quot;евро се не једе, ни динари се не једу, него хлеб, месо, воће", наглашавајући да је кључно шта се реално може купити са том платом од 1.400 евра.

"Мене евро не занима, мене занима стандард, односно шта ја могу од зараде коју имам сада да више и боље купим за годину дана. То је право питање, а одговор на то питање власт никад не даје", наглашава наш саговорник.

Коментаришући очекивања да би финансирање изградње ЕXПО објеката, као и њено одржавање, могло да подстакне привредни раст следеће године, Шуковић каже да би одређени краткорочни ефекти могли постојати, али да су укупни економски ефекти пројекта врло упитни.

"Неких ефеката ће бити, и сам тај пројекат ЕXПО јесте једна манифестација која ће на кратки рок дати неке позитивне ефекте који се тичу привредног раста, али и промоције Србије као земље, српске економије и културе, и све је то у реду6quot;, наводи Шуковић.

Међутим, додаје да су дугорочни ефекти неизвесни и зависе од више фактора, пре свега од тога да ли ће изграђена инфраструктура бити економски одржива након манифестације и да ли ће сама себе будућим догађајима исплатити и финансирати.

"Економски ефекти целог пројекта су јако упитни, из много разлога. У многим земљама где су одржаване ове изложбе показало се да су били промашаји. И код нас ће то зависи од много фактора. Први је да ли ће сва та инфраструктура која се гради моћи да се исплати – да ли ће стадион моћи да се исплати, да ли ће изложбени простор моћи да се исплати, да ли ће бити догађаја који ће га довољно попуњавати и самим тим покрити трошкове које ствара", истиче Шуковић.

Он упозорава да би у супротном терет трошкова могао пасти на грађане.

"Плата од 1.400 евра је део предизборне приче"

И економиста Александар Стевановић оцењује да тврдње о достизању просечне плате од 1.400 евра до краја 2027. године нису реалне и да их види пре свега као део "предизборне приче".

Према његовим речима, за такав раст зарада не постоје довољно јаки економски темељи.

У прилог томе наводи да су инвестиције у привреди у паду, док се део буџетске потрошње усмерава на пројекте који, како каже, не доприносе директно повећању продуктивности и раста плата.

Због тога сматра да нема одрживих механизама који би могли да "погурају/" значајнији реални раст зарада у кратком року.

Такође додаје да не очекује значајније промене у обиму исељавања грађана, што иначе има утицај на тржиште рада и ниво зарада.

На питање зашто је тако велика разлика између просечне и медијалне плате, Стевановић одговара да то показује да велики број запослених прима минималац.

Додаје да у то спадају и они који свесно бирају да раде за минималну зараду, укључујући и део предузетника који сами себи исплаћују плату.

Стевановић наводи да се ту убрајају и они којима се формално исплаћује минималац, док се остатак зараде исплаћује „на руке", што додатно доприноси високом учешћу минималних зарада у укупној структури плата.

Извор