РАДНА ПРАВА
"КАДА СЕ ИНКЛУЗИЈА УСПОСТАВИ У ОБРАЗОВАЊУ, ОНА СЕ ПРИРОДНО ПРЕНОСИ И НА ТРЖИШТЕ РАДА": КАКО ДО ПУНИХ ПРАВА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У СРБИЈИ

"Ми и даље имамо систем квота, што само по себи показује да запошљавање особа са инвалидитетом још није постало уобичајена пракса код већине послодаваца", за Машину каже др Косана Бекер, говорећи о новим изменама закона које ће укинути пореске олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом (ОСИ). Како изградити друштво у ком особе са инвалидитетом нису квота, већ пуноправни чланови друштва, разговарамо са Бекер.

Машина
15.06.2026

Фото: Дамир Жижић / БЛОК

Нацрт закона о изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и Нацрт закона о порезу на доходак грађана тренутно се налазе на јавној расправи, а њихове измене предвиђању укидање више чланова који се односе на пореске олакшице за послодавце за запошљавање особа са инвалидитетом и радника са евиденције Националне службе за запошљавање.

Са др Косаном Бекер, правницом из организације ФемПлатз разговарамо о последицама укидања ових мера и о томе како приступити изградњи друштва у којем такве мере неће бити уопште потребне.

"Мене као правницу код ових измена занима питање - зашто? Наша држава и доносиоци одлука понашају се тако да нам не дају готово никаква образложења. Овакве измене бих можда чак могла и да разумем када би нам дали јасно образложење", каже Бекер.

У том контексту, Бекер каже да је свако умањивање права која су особе из осетљивих друштвених група имале - а то се односи и на особе са инвалидитетом и на дугорочно незапослене на евиденцији - корак уназад и да против тога треба да се боримо.

Косана Бекер; Фото: YouTube

"Када су у питању особе са инвалидитетом, ова мера која је постојала била је врло добра. Упркос свему што се у држави ради последњих двадесет година, ако не и више, по питању права особа са инвалидитетом, ово је једна добра ствар зато што се особе са инвалидитетом код нас још увек не посматрају као пуноправни чланови и чланице друштва и заједнице, већ често као неко коме су потребна социјална давања", сматра наша саговорница.

Друштвена инклузија, каже она, још није заживела у адекватној мери, па је свака мера која доприноси побољшању положаја особа са инвалидитетом добродошла.

"Међутим, желим да нагласим да ни постојеће мере нису довољне. Проблем је што недостаје много других мера које би особама са инвалидитетом омогућиле лакшу инклузију у друштво", наводи Бекер. На питање какве би то мере биле, правница истиче да за почетак треба спровести озбиљно истраживање и разговарати са женама и мушкарцима са инвалидитетом који су у радном добу и утврдити које су њихове главне препреке за запошљавање.

Најважније је да питамо особе са инвалидитетом шта је њима потребно

"Једна од препрека за коју сигурно знам да постоји јесте нижи ниво образовања особа са инвалидитетом у односу на општу популацију. Када имате нижи ниво образовања у друштву у којем ни тржиште рада није тако сјајно, онда ни ваша ситуација није сјајна. Са друге стране, имамо мере из Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, где послодавци имају обавезе да запосле особе са инвалидитетом", наводи Бекер.

Додаје - најважније је питати саме особе са инвалидитетом које желе да раде, а не раде - шта је за њих мера и шта је оно што би њима омогућило да раде и да и на тај начин буду део заједнице.

Постоји и један веома конкретан проблем, наводи саговорница Машине. У Србији, особе са инвалидитетом могу да остварују право на породичну пензију. Међутим, када остварују то право, не могу да раде.

"То је један правни нонсенс. Породична пензија је једна ствар, а запослење друга. Те пензије су углавном веома мале. Уместо да задржите то и да имате могућност да радите, макар пола радног времена, ако не цело, на тај начин ви доприносите као било ко, плаћате порезе и имате неки новац који није велики, али са пензијом заједно на пример омогућавају један пристојан, достојанствен живот", сматра Бекер.

Зато, додаје, треба уклањати те препреке и не умањивати права која већ постоје.

Како да запошљавање особа са инвалидитетом не буде изузетак

"Ми и даље имамо систем квота, што само по себи показује да запошљавање особа са инвалидитетом још није постало уобичајена пракса код већине послодаваца. Уколико они који морају да запошљавају особе са инвалидитетом или хоће да запосле особе са инвалидитетом да обогате свој круг запослених, мислим да ће оваква иницијатива одвратити неке од послодаваца", сматра правница.

Упитали смо Бекер како се гради друштво у којем запошљавање особа са инвалидитетом није изузетак.

"За почетак, требало би да обезбедимо доследну примену Конвенције о правима особа са инвалидитетом, коју смо ратификовали и често се хвалимо како смо то међу првима урадили. Довољно је да погледамо око себе. Колико су нам приступачни јавни простори? Колико је приступачан превоз? Колико особа са инвалидитетом свакодневно срећемо и са колико њих комуницирамо?", наводи саговорница Машине.

Бекер каже да смо ми друштво које још увек споро прихвата људску различитост.

Мурал на вртићу
Фото: Машина

"Живели смо у држави у којој су особе са инвалидитетом су деценијама биле гуране у паралелне системе, као и у неким другим државама. Ми још увек имамо специјално образовање. Кад имате специјалну групу у вртићу, кад имате специјалну школу, дакле, какав специјални живот ћете ви водити?", пита се Бекер.

Саговорница Машине истиче да докле год не кренемо од тога да је најнормалнија ствар да сва деца буду заједно у образовном систему - без обзира на инвалидитет, порекло или било коју другу карактеристику нема једнаке социјализације, затим образовања и на крају пуног капацитета који свака особа може да оствари.

"Ви ћете имати, и међу популацијом особа с инвалидитетом као и у било којој другој популацији, људе који ће бити школовани за ово и за оно, који ће имати вештине за различите послове, неквалификоване, високо квалификоване, истраживачке, научне и тако даље, и то неће бити никаква специјална ствар. Али ми овде још увек имамо ту некакву идеју која никако да се одстрани из друштва - а то је да са особа с инвалидитетом све нешто специјално ради и мислим да када имате нешто специјално, онда то искаче из ових уобичајених токова", наводи Бекер.

Према њеним речима, "када се инклузија успостави у образовању, она се природно преноси и на тржиште рада".

На Машини прочитајте разговор са филозофкињом и активисткињом са инвалидитетом, Јаном Крстић и Невеном Тарлановић, основачицом иницијативе Способне политике, о томе зашто би предложене измене могле да смање стопу запослености особа са инвалидитетом, која је, како кажу, већ "катастрофална".

А.Г.А.

Извор