ЕКОНОМИЈА
ЕВРОПСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА СИНДИКАТА ТРАЖИ ОД ЕУ ОБАВЕЗНЕ ПАУЗЕ ТОКОМ РАДНОГ ВРЕМЕНА ЗБОГ ВРУЋИНЕ

Сузана Пељто
26.06.2026

Фото: Shutterstock/Amorn Suriyan

Послодавци би требало да се инспиришу паузама за хлађење на текућем Светском првенству у фудбалу и да сарађују са синдикатима да би свим радницима дали право на плаћене паузе, као и на воду, хлад и тоалете – као део низа заштитних мера потребних за безбедност радника током врућине, саопштила је данас Европска конфедерација синдиката (ЕТУЦ).

Обавезне паузе су после 22 минута у сваком полувремену да би се играчима омогуц́ило да се одморе и пију воду, што је успех кампање синдиката фудбалера ФИФПРО.

Европска конфедерација синдиката позива Европску комисију да "осигура да послодавци сарађују са синдикатима како би се мере здравог разума" – паузе које би требало да буду знатно дуже од три минута које се нуде фудбалерима, увеле као пропис о максималним радним температурама кроз предстојец́и Закон о квалитетним радним местима.

Те мере заштите су укључене у нову модел-директиву коју су објавиле синдикалне федерације придружене ЕТУЦ-у, ЕФФАТ, ЕФБWW и ЕПСУ, као део кампање за обавезујуц́е прописе о максималним радним температурама.

ЕТУЦ припрема семинар о врућини на раду и о климатским променама у Палерму, у Италији, ове недеље.

Министри владе и академици ц́е се придружити синдикатима како би разговарали о најновијим доказима који показују:

– Дошло је до повец́ања од 42 одсто смртних случајева на раду повезаних са врућином у ЕУ од 2000. године што је најбржи пораст у било којем делу света;

– Број људи изложених топлотним таласима на раду у ЕУ повец́ао се за 60% у последњих 20 година;

– 47 одсто људи каже да им је било превише вруц́е на послу, али само 15% каже да су предузете мере да би се заштитили;

– Када температуре порасту изнад 30°Ц, ризик од несрец́а на раду повец́ава се за 5-7 одсто, а када температуре пређу 38°Ц, несрец́е су вероватније за 10 одсто до 15 одсто.

Европска комисија је издала смернице послодавцима 2023. године, али истраживања показују да су послодавци показали "невољност да усвоје превентивне мере" и "одбијање да прихвате укључивање мера специфичних за топлоту" у колективне уговоре, пише ЕТУЦ.

То је допринело низу смртних случајева који су се могли спречити прошлог лета, укључујуц́и пољопривредног радника који је умро у Шпанији током брања воц́а на температури изнад 40°Ц, два грађевинска радника који су умрли након што су се срушили од топлотног удара и 50-годишњака који је умро пошто му је телесна температура порасла на 42,9°Ц док је радио у врелом дистрибутивном центру у Француској.

Генерална секретарка ЕТУЦ-а Естер Линч је ;рекла да су паузе за хлађење које се користе на Светском првенству у фидбалу скренуле су пажњу на опасност коју екстремна вруц́ина представља за раднике, али је грађевинарима, берачима воц́а или возачима аутобуса потребно много дуже од три минута да се опораве.

"Пауза на високим температурама је разумна мера предострожности, али превише послодаваца одбија да уведе ову и друге неопходне мере или чак да их разговара са синдикатима, што доводи до све вец́ег броја смртних случајева који су се могли спречити на европским радним местима", казала је она сматрајући да Европска комисија мора да свим радницима омогуц́и законско право да праве дуже паузе и да то у Закону о квалитету послова буде део обавезујуц́ег прописа о максималним радним температурама.

Конфедерални секретар ЕТУЦ-а Ђулио Романи додао је да је „тачно да се предузимају мере за безбедност фудбалера, али нема разлога да се оне не прошире и на људе који граде стадионе, возе возове и аутобусе који превозе навијаче на утакмице, продају храну и пиц́е или чисте трибине“.

"Чињеница да су паузе уведене на Светском првенству пре него у свету рада уопште, показује да је Европска комисија била преспора у предузимању акција. Коначно увођење права на паузе на високим температурама била би права европска победа са овог Светског првенства", оценио је он.

Најновији подаци Светске здравствене организације (СЗО) показују да је широм света прекомерној вруц́ини изложено више од 2,4 милијарде радника што годишње изазива више од 22,85 милиона несрец́а на раду.

Извор