В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 08. јул 2019.

Оштећени ће имати право на бесплатну правну, психолошку и друге врсте помоћи

Илустрација / Depositphotos

ЗВАНИЧНО, најмање 200.000 жртава сваке године у Србији доживи насиље, силовање, пљачку и друге облике тешких кривичних дела. Али, процењује се да су реалне бројке далеко веће. С обзиром на то да се мање од половине оштећених обраћа полицији, као и да у Европи 15 одсто популације чине жртве, број оних који су се нашли на мети злостављача и криминалаца достиже скоро милион!

Ово показује Анализа права жртава и услуга у Србији и њихова усклађеност са Директивом ЕУ 2012-29, коју је за Министарство правде урадио "Виктимс супорт Јуроп" и МДТФ.Већина организација за подршку наводи да тренутно код нас око 15.000 људи који су претрпели неки облик криминала добија сваке године помоћ. У европским земљама чак 75 милиона људи постаје мета насилника и пљачкаша и сви они, уз стручну помоћ, добијају шансу да наставе живот са што мање последица. Већина европских држава у обавези је да обезбеди систем подршке.

Сходно томе и Србија има спремну Стратегију за заштиту жртава и сведока кривичних дела, а припремљен је и предлог акционог плана за прве три године спровођења стратегије. Почетком 2021. биће успостављене националне мреже службе подршке, прво у петнаест виших судова.

- Стратегијом ће бити успостављен стандардизован механизам, и то од првог контакта жртве са државним органима, па све до пружања примарне, а ако је потребно и секундарне подршке, објашњавају у Министарству. - Примарна подршка подразумева обавештавање жртве и сведока о њиховим правима и положају, и доступним службама помоћи, а секундарна пружање психолошке, психосоцијалне, медицинске, правне и друге помоћи, збрињавање у оквиру сигурних кућа, укључивање у индивидуалне или групне третмане рехабилитације, као и програме економског оснаживања.

Када жртва пријави кривично дело, судијски, односно тужилачки помоћник обавештава је о правима и могућој помоћи, о условима додељивања заштитних мера, праву на бесплатну правну помоћ или надокнаду кроз имовинскоправни захтев и тужбу у парници, као и о начину надокнађивања трошкова током поступка...

Свака жртва, кажу у Министарству, има по закону већ сада право да у оквиру кривичног поступка добије одлуку о накнади штете од учиниоца, осим кад закон предвиђа да се о томе одлучује у другом поступку. Међутим, у пракси је одлучивање о имовинскоправном захтеву изузетак, а не правило, па суд обично упућује оштећеног на парницу.

У Министарству подсећају да од 1. октобра почиње примена Закона од бесплатној правној помоћи посебно рањивим групама, као што су малолетници, жртве породичног насиља или трговине људима и децом.

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА

ЗАКОНСКЕ измене омогућиће да особа од поверења буде присутна уз жртву током извођења доказних радњи. Забраниће се унакрсно испитивање жртава, постављање сугестивних питања за посебно осетљиве особе, а биће омогућено и обвавештавање жртве о изласку окривљеног из притвора.