|
У Београду,
16.10.2008. год.
САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
Поводом 100 дана рада нове Владе Републике србије
НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ И СА НОВОМ ВЛАДОМ
Од предизборних обећања владајуће
коалиције запосленима и осталим грађанима, да ће се у Србији
коначно почети са спровођењем једне социјално одговорне политике
остале су само празне речи.
Ова Влада, као и претходна, сматра да у
Министарству за рад и социјална питања има најмање посла,
задужујући ресорног Министра да обавља друге послове Владе који
нису у његовој надлежности, због чега нема времена да се бави
социјалном политиком и запошљавањем за шта је и именован.
Потписивање Општег колективног уговора
била је лепа предизборна представа њених учесника за све радно
способне грађане и још једна у низу промотивних ЕПП порука
гласачима. Свако од њих је ипак добио нешто, само ми радници –
ништа.
Избегавање проширивања дејства овог акта
од стране надлежног Министра, јасно је показало да власници
капитала (рачунајући и државу) имају заједничке интересе, које
треба да штити нова Влада.
Проширивање Општег колективног уговора на
све запослене у Србији би био непотребан додатни трошак за наше
капиталисте и државу, који се својски труде да их радна снага
што мање кошта. Општи колективни уговор је требало првенствено
да заштити права запослених у приватном сектору, где су права
радника најугроженија, где је синдикат непожељна категорија, и
где самим тим нема ни могућности да се потпише било какав
колективни уговор.
Такозване репрезентативне синдикалне
централе, чланови Социјално-економског савета и једини
синдикални представници, су одговорни за његов нерад и
спровођење Општег колективног уговора. Под притиском чланства
они млако покушавају да прете Министру за рад обећавајући «врућу
јесен», док је великој већини грађана и радника у Србији све
хладније око срца… зато што се власт и опозиција више баве
расподелом слатких плодова власти и својим унутрашњим проблемима
него интересима оних који су их бирали, јер се наставља са
неконтролисаним повећањем цена роба и услуга које директно утичу
на пад животног стандарда грађана и све веће сиромаштво, због
тога што нема нових инвестиција без увођења реда и закона у ове
наше друштвене и економске односе, који болују од тешке болести
зване - корупција, а без нових инвестиција нема нових радних
места нити могућности да се више заради, па смо због тога и
појединачно и као држава у дуговима до гуше и поверилачка омча
нас све јаче стеже и зато што се за све нађе пара, осим за
повећање скромних радничких плата.
Конфедерација слободних синдиката се неће
помирити са оваквим стањем и позива све праве синдикате да
организују раднике и да заједно натерамо Владу и власнике
приватног капитала да нас уважавају као равноправног социјалног
партнера.
КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
|
