Ovde je nekad bio flash banner...

у Београду
12.01.2009.год.

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

КО ТО ТАМО ПРЕДСТАВЉА РАДНИКЕ СРБИЈЕ?

На почетку ове Нове, кризне, а за раднике по свим најавама посебно тешке године, по медијима се и даље развлачи прича о примени Општег колективног уговора. Овај документ је требало да буде основа за подизање веома ниског нивоа права запослених пре свега у приватном сектору и другим делатностима где нема јаких и организованих синдиката, али је на крају остао мртво слово на папиру. Другачије и није могло да буде, јер су од самог почетка у целој причи учествовали некомпетентни представници запослених и послодаваца.

Општи колективни уговор су, по важећим одредбама Закона о раду, требало да потпишу репрезентативни представници запослених и послодаваца. По истом Закону проширено дејство овог акта на друге запослене може да прогласи једино Министар за рад и социјалну политику. Формално правно све то је испоштовано, али чињенице су следеће...

Конфедерација слободних синдиката је у више наврата упозоравала да постојећа законска регулатива не одсликава право стање међу социјалним партнерима у Републици србији и да су бар два, од три, учесника у доношењу Општег колективног уговора некомпетентна. Ово се односи, пре свега, на Унију послодаваца и УГС «Независност», којима је на волшебан начин Слободан Лаловић, бивши Министар за рад, признао непостојећу репрезентативност, а све уз сагласност Савеза самосталних синдиката Србије.

Унију послодаваца тренутно чини једна мала групација ситних предузетника која не преставља ни 2% послодаваца у Србији, а што су на крају признала и оба синдиката учесника у потписивању ОКУ.

С друге стране за УГС «Независност» је јавна тајна да нема репрезентативност готово ни у једној грани на републичком нивоу, и да све са 50.000 непостојећих пензионера не испуњава ни близу услов за репрезентативност, али из неких разлога има подршку сваке Владе од 2000-те године до данас.

Савезу самосталних синдиката Србије се прећутно признаје репрезентативност на основу некадашњег броја запослених из бивше Југославије, када су сви по аутоматузму учлањавани у овај синдикат, а од којих многи више нису у радном односу па ни међу живима. Ова централа већ годинама не живи од чланарине, јер нема реално чланство које је подржава, па је пре само годину дана имала вишемесечни штрајк својих административних служби због неисплаћених зарада, али за то располаже свом заједничком синдикалном имовином у Србији и има редовне приходе од њеног рентирања и продаје.

Све ове чињенице су итекако познате и Влади Републике Србије и Министру за рад и социјалну политику.

Конфедерација слободних синдиката захтева од Владе Републике Србије да се хитно крене у измене Закона о раду и других закона, који се односе на утврђување правила за успостављање и развој правог социјалног дијалога између релевантних представника света рада и власника капитала, јер постојећи не одговарају реалности и дају могућност за разне манипулације и директно угрожавају интересе радника.

Конфедерација слободних синдиката